Говор на Газиместану

Слободан Милошевић говори на Газиместану.

Говор на Газиместану Слободана Милошевића је одржан приликом прославе 600 година Косовске битке 28. јуна 1989. на Косову пољу. Својим присуством, прославу је обележило и око два милиона људи, од којих је један део дошао из САД, Аустралије и многих земаља Европе.

Прослави је присуствовало комплетно Председништво СФРЈ, на челу са Јанезом Дрновшеком, затим је ту био и Милан Панчевски - тадашњи председник Председништва ЦК СКЈ, а централни говор одржао је Слободан Милошевић, тадашњи председник Председништва СР Србије.

Делови говора на Газиместану (Косово поље)

Чувени говор Слободана Милошевића, почиве речима:

На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости. Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање: -са чим ћемо пред Милоша. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.

Милошевић у даљем говору, подсећајући на збивања и последице Косовске битке, подсећа дас је то време било, време јунаштва, пожртвовања српског народа, али да је било и издаје и неслоге, и да из тога периода српски народ треба да извуче поуке за будућност.

Слободан Милошевић даље каже да је неслога била препрека за јединство српског народа и у новије време (током Другог св. рата), и да је та неслога увела Србе и Србију у агонију, па вели:

Па и касније када је формирана социјалистичка Југославија, српски врх је у тој новој земљи остао подељен, склон компромисима на штету сопственог народа. Уступке које су многи српски руководиоци правили на рачун свог народа, ни историјски, ни етички, не би могао да прихвати ни један народ на свету. Поготово што Срби кроз читаву своју историју нису никада освајали и експлоатисали друге. Њихово национално и историјско биће кроз читаву историју и кроз два светска рата као и данас је – ослободилачко. Ослобађали су вечито себе и, кад су били у прилици, помагали су другима да се ослободе. А то што су у овим просторима велики народ, није никакав српски грех, ни срамота. То је предност, коју они нису користили против других. Али морам да кажем овде, на овом великом, легендарном пољу Косову, да Срби ту предност што су велики нису никада користили ни за себе.

Затим јасно каже:

Заслугом својих вођа и политичара и њиховог вазалног менталитета чак су се због тога осећали кривим пред другима, па и пред собом. Тако је било деценијама, годинама. Ево нас данас на пољу Косову да кажемо – да више није тако.

И нема зато у Србији погоднијег места, од поља Косова, да се каже да ће слога у Србији омогућити просперитет и српском народу и Србији и сваком њеном грађанину, без обзира на националну или верску припадност.

Касније у говору Милошевић напомиње да је Србија јединствена и равноправна са другим републикама, и да је окренута будућности и развоју бољег, хуманијег друштва, за све грађане и цело друштво у целини.

У Србији никада нису живели само Срби. Данас у њој, више него пре, живе и грађани других народа и народности. То није хендикеп за Србију. Искрено сам уверен да је то њена предност. У том смислу се мења национални састав готово свих, а нарочито развијених земаља савременог света. Све више и све успешније заједно живе грађани разних националности, разних вера и раса.

Мало касније у говору, Милошевић напомиње да је Југославију погодила криза која је довела до социјалних, културних, приврених, али и националних и верских проблема! Посебно назначава неопходност да се сви ти проблеми реше, упозоравајући да свако одлагање решавања тих проблема може да доведе до нарастања сумњи, подела, нетрпељивости, које се после теже заустављају.

Равноправни и сложени односи међу југословенским народима су неопходан услов за опстанак Југославије, за њен излазак из кризе, и поготово неопходан услов за њен економски и друштвени просперитет. Тиме се Југославија не издваја из социјалног амбијента савременог, поготово развијеног света. Тај свет све више обележава национална трпељивост, национална сарадња, па чак и национална равноправност. Савремени економски и технолошки, али и политички и културни развој упућује разне народе једне на друге, чини их међусобно зависним и све више и међусобно равноправним.

Потом, у говору, Милошевић помињући битку на Косову пољу, изражава наду да ће српски народ, свестан своје прошлости, да се окрене слози и јединству које је предуслов даљем успешном развоју Србије.Напомиње да елементарна свест о јединству и слози,представља :" нужност и за Југославију– јер се њена судбина налази у здруженим рукама свих њених народа."

При крају говора Милошевић каже да смо и после шест векова пред биткама, и каже:"Оне нису оружане, мада и такве још нису искључене. Али без обзира какве да су, битке се не могу добити без одлучности, храбрости и пожртвованости."-(особине које су биле присутне на Косову пољу)

И затим каже следеће:

Наша главна битка данас односи се на остварење економског, политичког, културног и уопште друштвеног просперитета. За брже и успешније приближавање цивилизацији у којој ће живети људи у XXI веку. За ту нам је битку поготово потребно јунаштво. Разуме се нешто другачије.

Чувени говор на Косову пољу, Слободан Милошевић завршава речима:

Пре шест векова Србија је овде, на пољу Косову, бранила себе. Али је бранила и Европу. Она се тада налазила на њеном бедему који је штитио европску културу, религију, европско друштво у целини. Зато данас изгледа не само неправедно већ и неисторијски и сасвим апсурдно разговарати о припадности Србије Европи. Она је у њој непрекидно, данас као и пре. Разуме се, на свој начин. Али такав који је у историјском смислу није никад лишио достојанства. У том духу ми данас настојимо да градимо друштво – богато и демократско. И да тако допринесемо просперитету своје лепе, и у овом тренутку неправедно напаћене земље. Али и да тако допринесемо напорима свих прогресивних људи нашег доба, које они чине за један нови, лепши свет.

Нека вечно живи успомена на косовско јунаштво!

Нека живи Србија!

Нека живи Југославија!

Нека живи мир и братство међу народима!

• Прослави су присуствовали и амбасадори многих страних земаља у Југославији, док је амбасадор САД Ворен Зимерман одбио да дође.