Црква Светог Николе у Јегри — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 7. јул 2011. у 21:18

Црква Светог Николе у Егеру/Јегри (мађ. Szent Miklós Görögkeleti Szerb templom, Rác templom) je српска православна црква посвећена Светом Николи. Град Егер се налази на северу Мађарске.

Историја

Током ратова са Турцима многи Срби су избегли у Мађарску, па и у Егер. Од 17. века користили су августинску цркву. Патријарх Чарнојевић је 1690. довео 35.000 српских породица у Егер. Црква је изграђена од 1729. до 1732, али уз значајно противљење града. Тек је 1785. цар Јозеф II дозволио изградњу цркве у стилу касног рококоа (цопф стил). Грађена је по плану Јаноша Поволног (János Povolni). Иконостас је изрезбарио Никола Јанковић 1789-91, слике је израдио бечки уметник Антон Кухлмајстер, а јужни улаз Италијан Ђовани Адами.

Унутрашња декорација цркве Светог Николе је једна од најбогатијих у Мађарској. Данас је ова црква претворена у музеј, јер у Егеру нема више православних верника.

Спољашње везе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:47_54_29.1_N_20_22_13.5_E_type:landmark_region:HU-EG
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Rác-templom.JPG|thumb|Српска црква у [[Егер]]у]]
-[[Слика:Rác-templom-ikonostase.JPG|мини|Детаљ иконостаса]]
 '''Црква Светог Николе''' у [[Егер]]у/Јегри ({{јез-мађ|Szent Miklós Görögkeleti Szerb templom, Rác templom}}) je [[српска православна црква]] посвећена [[Свети Никола|Светом Николи]]. Град Егер се налази на северу [[Мађарска|Мађарске]].
 == Историја ==
+[[Слика:Ikonostas crkve svnikole jegra.jpg|мини|лево|Детаљ иконостаса]]
 Током ратова са [[Турци|Турцима]] многи [[Срби]] су избегли у Мађарску, па и у Егер. Од 17. века користили су [[Августинци|августинску]] цркву. [[Арсеније III Чарнојевић|Патријарх Чарнојевић]] је 1690. довео 35.000 српских породица у Егер. Црква је изграђена од 1729. до 1732, али уз значајно противљење града. Тек је 1785. цар [[Јозеф II, цар Светог римског царства|Јозеф II]] дозволио изградњу цркве у стилу касног [[рококо]]а ([[цопф стил]]). Грађена је по плану [[Јанош Поволни|Јаноша Поволног]] (-{''János Povolni''}-). [[Иконостас]] је изрезбарио [[Никола Јанковић (18. век)|Никола Јанковић]] 1789-91, слике је израдио бечки уметник [[Антон Кухлмајстер]], а јужни улаз Италијан [[Ђовани Адами]].