Гајгер—Милеров бројач — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.6.4) (Робот додаје: kk:Гейзер-Мюллер есептегіш
Ред 32: Ред 32:
[[it:Contatore Geiger]]
[[it:Contatore Geiger]]
[[ja:ガイガー=ミュラー計数管]]
[[ja:ガイガー=ミュラー計数管]]
[[kk:Гейзер-Мюллер есептегіш]]
[[ko:가이거 계수기]]
[[ko:가이거 계수기]]
[[lt:Geigerio ir Miulerio skaitiklis]]
[[lt:Geigerio ir Miulerio skaitiklis]]

Верзија на датум 19. јул 2011. у 03:17

Гајгеров бројач, или чешће називан Гајгер- Милеров бројач, је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.

Опис и принцип

Сензор је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази инертни гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице.

Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки Гајгер бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада осетљивост је обично мања за гама радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум- јод сцинцилаторни детектор.

Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.

Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује.