Пређи на садржај

Секст Помпеј — разлика између измена

м
Разне исправке
Нема описа измене
м (Разне исправке)
| држава_смрти =
}}
'''Секст Помпеј''' ({{јез-лат|Sextus Pompeius Magnus Pius}}, 67. пнеп. н. е. - 35. пнеп. н. е.) је био [[Римска Републикарепублика|римски]] војсковођа из времена краја Републике, познат као син [[Гнеј Помпеј Велики|Гнеја Помпеја Великог]] и последњи [[оптимати|оптиматски]] вођа који је пружао организовани отпор [[Јулије Цезар|Цезару]] и његовим наследницима.
 
Када је године 49. пнеп. н. е. непријатељство његовог оца и Цезара прерасло у [[Цезаров грађански рат|грађански рат]], млади Секст се на почетку укључио у њега, већ је остао у Риму под заштитом мајке [[Корнелија Метел|Корнелије Метел]]. Након што је Помпеј 48. пнеп. н. е. поражен код [[Битка код Фарсала|Фарсала]], Секст и Корнелија су му се придружили у краткотрајном егзилу на [[Лезбос]]у, али га нису пратили у Египат где је недуго потом убијен. Секст се после тога прикључио брату [[Гнеј Помпеј|Гнеју]] и другим помпејанцима који су организовали отпор Цезару у [[Африка (римска провинција)|Африци]]. Секст је после организовао помпејанско упориште на [[Балеари]]ма. Након пораза помпејанаца [[битка код Тапса|код Тапса]], Гнеј му се придружио на Балеарима те су заједно дигли анти-цезаровску побуну у [[Хиспанија|Хиспанији]], угушену у [[Битка код Мунде|бици код Мунде]] 17. марта 45. пнеп. н. е. Недуго након ње Гнеј је ухваћен и погубљен, али се Гнеј успео склонити на [[Сицилија|Сицилију]] где се испочетка издржавао пиратеријом.
 
Убиство Цезара 15. марта 44. пнеп. н. е., међусобни сукоби цезароваца и [[Ослободилачки грађански рат]] су Сексту омогућили да без ометања сагради војску и флоту на Сицилији с којом ће се после супроставити [[Други тријумвират|Другом тријумвирату]]. Иако није могао угрозити тријумвире, уз помоћ адмирала [[Манас (адмирал)|Манаса]] је 40. пнеп. н. е. преотео Сардинију од [[Октавијан August|Октавијанове]] власти. Суочен с проблемима као што је [[Фулвијин рат]], али и настојању да [[Марко Антоније|Марку Антонију]] помогне у сукобу с [[Парти]]ма, Октавијан је у Мизену са Секстом склопио мир, признавши му власт над Сицилијом.
 
Тај је аранжман, међутим, био кратак. Суочен с кварењем односа са Антонијем, Октавијан је настојао решити сицилијански проблем. Године 37. пнеп. н. е. је покренут нови поход на Сицилију, који није имао успеха све док на чело Октавијанове флоте није стао [[Марко Агрипа]]. Он је у [[Битка код Наулоха|бици код Наулоха]] 36. пнеп. н. е. уништио Помпејеву флоту. Помпеј се склонио у [[Мала Азија|Малу Азију]].
 
Године 35. пнеп. н. е. је ухваћен у [[Милет]]у где га је [[Марко Тиције]], Антонијев помоћник, погубио без суђења.што је било противзаконито, јер је Помпеј био римски грађанин. Тај чин Октавијан је користио у пропагандне сврхе против Антонија у време [[Антонијев грађански рат|рата Истока и Запада]].
 
== Спољашње везе ==
363.220

измена