Дневник (књижевност) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 17. август 2011. у 23:51

Дневник је једна од две специјалне врсте аутобиографија.

За разлику од мемоара (друге врсте аутобиографије) у којима је писцу стало, колико да исприча свој живот, толико и да опише време и средину у којој је живео и радио, дневник представља белешке које су записиване из дана у дан, а циљ им је исти. Главна разлика је у томе што су мемоари писани по сећању, а дневник се пише под свежим утисцима дневних догађаја. Дневник обилује тачним подацима, па зато има документарну или историјску вредност, као што је „Дневник Ане Франк“. У дневнику се могу властита осећања, мисли, расположења, али и друга запажања о догађајима, људима, о средини у којој се живи и приликама у друштву.

У нашој књижевности познати мемоари и дневници су: „Мемоари“ проте Матије Ненадовића, „Биљешке једног писца“ Сима Матавуља и други.

Овај чланак везан за књижевност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Дневник''' је једна од две специјалне врсте [[аутобиографија]].
-За разлику од [[мемоари|мемоара]] (друге врсте аутобиографије) у којима је писцу стало, колико да исприча свој живот, толико и да опише време и средину у којој је живео и радио, дневник представља белешке које су записиване из дана у дан, а циљ им је исти. Главна разлика је у томе што су мемоари писани по сећању, а дневник се пише под свежим утисцима дневних догађаја. Дневник обилује тачним подацима, па зато има документарну или историјску вредност, као што је [[„Дневник Ане франк“]]. У дневнику се могу властита осећања, мисли, расположења, али и друга запажања о догађајима, људима, о средини у којој се живи и приликама у друштву.
+За разлику од [[мемоари|мемоара]] (друге врсте аутобиографије) у којима је писцу стало, колико да исприча свој живот, толико и да опише време и средину у којој је живео и радио, дневник представља белешке које су записиване из дана у дан, а циљ им је исти. Главна разлика је у томе што су мемоари писани по сећању, а дневник се пише под свежим утисцима дневних догађаја. Дневник обилује тачним подацима, па зато има документарну или историјску вредност, као што је „Дневник [[Ана Франк|Ане Франк]]“. У дневнику се могу властита осећања, мисли, расположења, али и друга запажања о догађајима, људима, о средини у којој се живи и приликама у друштву.
 У нашој књижевности познати мемоари и дневници су: ''„Мемоари“'' проте [[Матија Ненадовић|Матије Ненадовића]], ''„Биљешке једног писца“'' [[Симо Матавуљ|Сима Матавуља]] и други.