Никола Тасић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 18: Ред 18:
}}
}}
'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности.
'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности.

После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар [[САНУ]].
После [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутина Гарашанина]] и [[Драгослав Срејовић|Драгослава Срејовића]] трећи археолог генерални секретар [[САНУ]].


Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1967]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).
Рођен је [[19. јануар]]а [[1932]]. године у [[Београд]]у. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је ([[1954]].) и докторирао ([[1967]]). на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], на Одељењу за [[археологија|археологију]] (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо (археолошки локалитет)|Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]], [[Градина (часопис)|Градина]] на [[Босут]]у...
Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су [[Винча — Бело брдо (археолошки локалитет)|Винча — Бело брдо]], [[Белегиш]], [[Гомолава]], [[Градина (часопис)|Градина]] на [[Босут]]у...

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.
== Одабрана библиографија ==
== Одабрана библиографија ==

Верзија на датум 10. септембар 2011. у 09:38

Никола Тасић
Датум рођења(1932-01-19)19. јануар 1932.(92 год.)
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија

Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава, Градина на Босуту...

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Одабрана библиографија

  • Неолитска пластика, (1973).
  • Праисторија Војводине, (1974).
  • Праисторија југословенских земаља, (1979).
  • Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).

Спољашње везе

Извори

  • Биографија на сајту САНУ
  • Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – Who is who, 1995.