Крштење — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м r2.7.1) (Робот додаје: br:Badeziant
Ред 25: Ред 25:
[[ms:Pembaptisan]]
[[ms:Pembaptisan]]
[[bg:Кръщение]]
[[bg:Кръщение]]
[[br:Badeziant]]
[[ca:Baptisme]]
[[ca:Baptisme]]
[[ceb:Bunyag]]
[[ceb:Bunyag]]

Верзија на датум 7. октобар 2011. у 17:16

Крштење у раном хришћанству.

Крштење (гр: βαπτίζω баптизеин - уронити, загњурити) je ритуално очишћење тела водом.

У хришћанству се крштење сматра једном од светих тајни које је Исус непосредно установио (Мт. 28,18-19), а апостоли практиковали (Дела 2,38; 10,48). Обред крштења јесте обред увођења у хришћанство. Крштење обухвата: припремање постом, одбацивање и одрицање од старога човека, исповедање праве вере (види: символ вере), погружење у освећену воду крштења, призивање имена свете Тројице, као и миропомазање – када новокрштени прима печат дара Духа Светога[1].

Историјат крштења

Крштење водом се одавно практиковало у старом свету, као симбол не само физичког, већ и моралног очишћења. Хришћанско крштење води порекло од Исусовог крштења од стране Јована Крститеља. У првим вековима хришћанства крштењу је увек претходило упознавање са вером. У раном хришћанству се крштење вршило над зрелим верницима, који су претходно морали да се пријаве као кандидати за обред крштења и да прођу припремни период упражњавајући пост и молитву. Одрасли, који су намеравали да приме крштење, називали су се оглашенима. Оглашавање је трајало око две године, али се понекад рок смањивао или повећавао. Ако би се показали достојним крштења, односно примања у хришћанску заједницу, уследио би обред током кога би иницијант наг силазио у воду, спирајући грехе и симболишући смрт свог бившег ја. Свештеник би након тога призивао Дух да сиђе на препорођеног, који облачи белу одору и прима мед помешан са млеком - храну за новорођенче.[2] Крштење се вршило у потоцима и рекама, а од Константина Великог у посебним базенима са водом, који су били при цркви.

Данас се у великом броју хришћанских цркава практикује и крштење деце. Иако деца немају лични грех и не могу вољно исповедати своју веру због незрелости, сматра се да ипак деца својим зачећем примају опште стање пале, људске природе. Забрањено је друго или поновно крштење - али се деца могу поново крстити ако се не зна, да ли су крштена.

Извори

  1. ^ http://www.pravoslovo.net/pocetna/gpravoslavni.pdf
  2. ^ Peter Cramer, Baptism and Change in the Early Middle Ages, 1993.