Југ—Пиринеји — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: sco:Midi-Pyrénées
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Јужнофранцуски Пиринеји''' ({{јез-фр|Midi-Pyrénées}}, [[окситански језик|окситански]]: -{Miègjorn-Pirenèus}- (лангдошки), -{Mieidia-Pirenèus}- (гаскоњски)) је регион у јужној [[Француска|Француској]]. Јужнофранцуски Пиринеји јесте највећи регион континеталне [[Француска|Француске]] који се састоји од 8 департмана.
'''Југ—Пиринеји''' ({{јез-фр|Midi-Pyrénées}}, [[окситански језик|окситански]]: -{Miègjorn-Pirenèus}- (лангдошки), -{Mieidia-Pirenèus}- (гаскоњски)) је регион у јужној [[Француска|Француској]]. Југ—Пиринеји је највећи регион континеталне [[Француска|Француске]] који се састоји од 8 департмана.
{{Табела за регионе Француске
{{Табела за регионе Француске
|регион=Јужнофранцуски Пиринеји<br />-{Midi-Pyrénées}-
|регион=Југ—Пиринеји<br />-{Midi-Pyrénées}-
[[Слика:BlasonMIDIPYRENEES.PNG|Грб региона Средишњи Пиринеји|100п]]
[[Слика:Blason Languedoc.svg|Грб региона Југ—Пиринеји|100п]]
|положај=[[Слика:Midi-Pyrénées map.png|Јужнофранцуски Пиринеји на мапи Француске|200п]]
|положај=[[Слика:Midi-Pyrénées map.png|Југ—Пиринеји на мапи Француске|200п]]
|департмани=[[Аријеж (департман)|Аријеж]] (09)<br />[[Аверон]] (12)<br />[[Горња Гарона]] (31)<br />[[Жерс]] (32)<br />[[Лот (департман)|Лот]] (46)<br />[[Високи Пиринеји]] (65)<br />[[Тарн (департман)|Тарн]] (81)<br />[[Тарн и Гарона]] (82)
|департмани=[[Аријеж (департман)|Аријеж]] (09)<br />[[Аверон]] (12)<br />[[Горња Гарона]] (31)<br />[[Жерс]] (32)<br />[[Лот (департман)|Лот]] (46)<br />[[Високи Пиринеји]] (65)<br />[[Тарн (департман)|Тарн]] (81)<br />[[Тарн и Гарона]] (82)
|место=[[Тулуз]]
|место=[[Тулуз]]
|становништво=2.776.822
|становништво=2.865.000
|датум пописа=[[2006]].
|датум пописа=[[2009]].
|густина=61
|густина=63
|површина=45.348
|површина=45.348
|број округа=22
|број округа=22
Ред 24: Ред 24:


== Географија==
== Географија==
Регион Јужнофранцуски Пиринеји налази се на југу Француске. То је највећи регион Француске чија је површина већа од [[Данска|Данске]]. На југу се граничи са [[Шпанија|Шпанијом]] и [[Андора|Андором]]. Такође се граничи и са четири друга региона Француске: на западу са [[Аквитанија|Аквитанијом]], на северу са [[Лимузен]]ом, на североистоку са [[Оверња|Оверњом]] и на истоку са регионом [[Лангдок-Русијон]].
Регион Југ—Пиринеји налази се на југу Француске. То је највећи регион Француске чија је површина већа од [[Данска|Данске]]. На југу се граничи са [[Шпанија|Шпанијом]] и [[Андора|Андором]]. Такође се граничи и са четири друга региона Француске: на западу са [[Аквитанија|Аквитанијом]], на северу са [[Лимузен]]ом, на североистоку са [[Оверња|Оверњом]] и на истоку са регионом [[Лангдок-Русијон]].


Регион Јужнофранцуски Пиринеји се састоји од 8 департмана: [[Аријеж (департман)|Аријеж]], [[Аверон]], [[Горња Гарона]], [[Жерс (департман)|Жерс]], [[Лот (департман)|Лот]], [[Високи Пиринеји]], [[Тарн (департман)|Тарн]] и [[Тарн и Гарона]]. Главни град региона је [[Тулуз]], који је уједно и главни град департмана Горња Гарона.
Регион Југ—Пиринеји се састоји од 8 департмана: [[Аријеж (департман)|Аријеж]], [[Аверон]], [[Горња Гарона]], [[Жерс (департман)|Жерс]], [[Лот (департман)|Лот]], [[Високи Пиринеји]], [[Тарн (департман)|Тарн]] и [[Тарн и Гарона]]. Главни град региона је [[Тулуз]], који је уједно и главни град департмана Горња Гарона.


Највећа река у региону Јужнофранцуских Пиринеја је [[Гарона]] са своје четири притоке: Жерс (-{Gers}-), Аријеж (-{Ariège}-), Лот (-{Lot}-) и Тарн (-{Tarn}-).
Највећа река у региону Јужнофранцуских Пиринеја је [[Гарона]] са своје четири притоке: Жерс (-{Gers}-), Аријеж (-{Ariège}-), Лот (-{Lot}-) и Тарн (-{Tarn}-).
Ред 33: Ред 33:


== Становништво ==
== Становништво ==
У региону Јужнофранцуски Пиринеји постоје велике разлике у старости становништва. У главном граду Тулузу, углавном живи млађе становништво, док остатак региона осетно стари. Такође [[Тулуз]] је град у којем су приходи међу највећима у Француској, одмах после [[Париз]]а, док су у остатку региона значајно нижи.
У региону Југ—Пиринеји постоје велике разлике у старости становништва. У главном граду Тулузу, углавном живи млађе становништво, док је остатак региона осетно старији. Такође [[Тулуз]] је град у којем су приходи међу највећима у Француској, одмах после [[Париз]]а, док су у остатку региона значајно нижи.


== Језици ==
== Језици ==
Два главна локална дијалеката ([[окситански језик]]) у регији су лангдошки и гаскоњски. Гаскоњски се традиционално говори на западу и југозападу региона, док се лангдошки највише говори на истоку и североистоку региона.
Два главна локална дијалеката ([[окситански језик]]) у регији су лангдошки и гаскоњски. Гаскоњски се традиционално говори на западу и југозападу региона, док се лангдошки највише говори на истоку и североистоку региона.


Међутим, ови језици су практично пред изумирањем у овом региону, и у великој мери их је заменио [[француски језик]]. Те језике разумеју углавном старији људи у региону.
Међутим, ови језици су практично пред изумирањем у овом региону, и у великој мери их је заменио [[француски језик]]. Те језике разумеју углавном старији људи.


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 19. новембар 2011. у 03:12

Југ—Пиринеји (франц. Midi-Pyrénées, окситански: Miègjorn-Pirenèus (лангдошки), Mieidia-Pirenèus (гаскоњски)) је регион у јужној Француској. Југ—Пиринеји је највећи регион континеталне Француске који се састоји од 8 департмана.

Југ—Пиринеји
Midi-Pyrénées Грб региона Југ—Пиринеји

Југ—Пиринеји на мапи Француске
Држава Француска
ДепартманиАријеж (09)
Аверон (12)
Горња Гарона (31)
Жерс (32)
Лот (46)
Високи Пиринеји (65)
Тарн (81)
Тарн и Гарона (82)
ПрефектураТулуз
Админ. центаркоординате =
Председник
регионалног већа
Мартин Малви
(Martin Malvy)
Површина45.348 km2
Становништво2009.
 — број ст.2.865.000
 — густина ст.63,18 ст./km2
Број округа22
Број кантона293
Број општина3.020

Историја

Пошто је регион вештачки створен у 20. веку, сви делови региона немају заједничку историју. Око 25% се састоји од бивше провинције Гаскоње (Gascogne), 25% од бивше провинције Лангдок (Languedoc), а остатак од провинција Руерж (Rouergue), Кверси (Quercy), Небузен (Nébouzan) и Аженоа (Agenois).

Администрација

Од 1998. године на челу регионалног парламента је Мартин Малви из Социјалистичке партије. Његова коалиција PS-PCF-PRG има 62 посланика од 91 посланичког места у регионалном парламенту. Унија за народни покрет-УДФ има 21 посланика, а крајње десничарска странка Национални Фронт 8 посланика.

Географија

Регион Југ—Пиринеји налази се на југу Француске. То је највећи регион Француске чија је површина већа од Данске. На југу се граничи са Шпанијом и Андором. Такође се граничи и са четири друга региона Француске: на западу са Аквитанијом, на северу са Лимузеном, на североистоку са Оверњом и на истоку са регионом Лангдок-Русијон.

Регион Југ—Пиринеји се састоји од 8 департмана: Аријеж, Аверон, Горња Гарона, Жерс, Лот, Високи Пиринеји, Тарн и Тарн и Гарона. Главни град региона је Тулуз, који је уједно и главни град департмана Горња Гарона.

Највећа река у региону Јужнофранцуских Пиринеја је Гарона са своје четири притоке: Жерс (Gers), Аријеж (Ariège), Лот (Lot) и Тарн (Tarn).

У региону постоје два важна планинска масива: Пиринеји (les Pyrénées) на југу и Средишњи масив (Massif central) на североистоку региона. Пиренеји чине природну границу са Шпанијом.

Становништво

У региону Југ—Пиринеји постоје велике разлике у старости становништва. У главном граду Тулузу, углавном живи млађе становништво, док је остатак региона осетно старији. Такође Тулуз је град у којем су приходи међу највећима у Француској, одмах после Париза, док су у остатку региона значајно нижи.

Језици

Два главна локална дијалеката (окситански језик) у регији су лангдошки и гаскоњски. Гаскоњски се традиционално говори на западу и југозападу региона, док се лангдошки највише говори на истоку и североистоку региона.

Међутим, ови језици су практично пред изумирањем у овом региону, и у великој мери их је заменио француски језик. Те језике разумеју углавном старији људи.

Спољашње везе