Велики Преслав — разлика између измена

Координате: 43° 10′ 01″ С; 26° 49′ 01″ И / 43.167° С; 26.817° И / 43.167; 26.817
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Changing commonscat link from Veliki Preslav to Preslav
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 38: Ред 38:
Од [[9. век]]а до [[1373]]. године област је била у саставу средњовековне [[Бугарска|Бугарске]]. Већ само име града указује на брзу [[Словенизација|словенизацију]] [[Бугари|Бугара]]. Рано [[словен]]ско насеље утврђују почетком [[9. век]]а а бржем развоју доприноси близина раније [[престоница|престонице]] [[Плиска|Плиске]]. Град се развија за време владавине [[Крум|кана Крума]] и [[Омуртаг]]а. [[960.]] године град заузима [[Кијевска Русија|кијевски Руси]] под владаром [[Сватослав I|Сватославом I Кијевским]], а касније га заузима и [[Византија]] под [[Јован I Цимискије|Јованом I Цимискијем]]. Град су коначно уништили [[Татари]] око [[1270.]] године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.
Од [[9. век]]а до [[1373]]. године област је била у саставу средњовековне [[Бугарска|Бугарске]]. Већ само име града указује на брзу [[Словенизација|словенизацију]] [[Бугари|Бугара]]. Рано [[словен]]ско насеље утврђују почетком [[9. век]]а а бржем развоју доприноси близина раније [[престоница|престонице]] [[Плиска|Плиске]]. Град се развија за време владавине [[Крум|кана Крума]] и [[Омуртаг]]а. [[960.]] године град заузима [[Кијевска Русија|кијевски Руси]] под владаром [[Сватослав I|Сватославом I Кијевским]], а касније га заузима и [[Византија]] под [[Јован I Цимискије|Јованом I Цимискијем]]. Град су коначно уништили [[Татари]] око [[1270.]] године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.


Крајем [[14. век]]а област Великог Преслава је пала под власт [[Османлије|Османлија]], који владају облашћу 5 векова.
Крајем [[14. век]]а област Великог Преслава је пала под власт [[Османлије|Османлија]], који владају облашћу 5 векова.


[[1878]]. године град је постао део савремене [[Бугарска|бугарске]] државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.
[[1878]]. године град је постао део савремене [[Бугарска|бугарске]] државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Верзија на датум 25. новембар 2011. у 16:45

Велики Преслав
буг. Велики Преслав
Улазак у Златну цркву у Велики Преславу
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластШуменска област
Становништво
Становништво
 — 9.237 (2.010 г)
 — густина120 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 01″ С; 26° 49′ 01″ И / 43.167° С; 26.817° И / 43.167; 26.817
Апс. висина140 m
Површина76,76 km2
Велики Преслав на карти Бугарске
Велики Преслав
Велики Преслав
Велики Преслав на карти Бугарске
Веб-сајт
velikipreslav.bg

Велики Преслав, до 1993. године само Преслав (буг. Велики Преслав) је град у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Велики Преслав у оквиру Шуменске области.

Велики Преслав је био престоница првог бугарског царства 893. до 972. године и истовремено један од значајних градова југоисточне Европе.

Природни услови

Положај: Велики Преслав се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 340 km источно, а од обласног средишта, Шумена град је удаљен 20 km југоисточно.

Рељеф: Област Великог Преслава се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 140 метара надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.

Клима: Клима у Великом Преславу је континентална.

Воде: У близини Великог Преслава протиче више мањих водотока.

Историја

Област Великог Преслава је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку.

Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Већ само име града указује на брзу словенизацију Бугара. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престонице Плиске. Град се развија за време владавине кана Крума и Омуртага. 960. године град заузима кијевски Руси под владаром Сватославом I Кијевским, а касније га заузима и Византија под Јованом I Цимискијем. Град су коначно уништили Татари око 1270. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.

Крајем 14. века област Великог Преслава је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво

По проценама из 2010. године Велики Преслав је имао око 9.200 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари, а мањина су Турци. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

збирка слика

Спољашње везе