Петар Ичко — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: mk:Петар Ичко |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Петар Ичко''' ({{јез-буг|Петър Ичко}}; око [[1775]] — [[5. мај]] [[1808]]) је био [[Кнежевина Србија|српски]] и [[Османско царство|османски]] дипломата македонског <ref>Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/bugarash/misirkov/otmisirkov.html#8 |
'''Петар Ичко''' ({{јез-буг|Петър Ичко}}; око [[1775]] — [[5. мај]] [[1808]]) је био [[Кнежевина Србија|српски]] и [[Османско царство|османски]] дипломата македонског <ref>-{Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981}-</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/bugarash/misirkov/otmisirkov.html#8 -{Заявление на кр. мисирков до председателя на народното събрание - София}-]</ref> или бугарског поријекла<ref> [http://books.google.com/books?id=49-6AAAAIAAJ&pg=PR1&hl=fr&source=gbs_selected_pages&cad=0_1#PPA109,M1 {{Leopold von Ranke. The history of Servia and the Servian revolution. London,1853, p. 109.}}]</ref><ref>[http://www.krotov.info/history/19/55/laviss_11.htm -{Эрнест Лависс, Альфред Рамбо. История XIX века}-]</ref> из [[Македонија (област)|Македоније]]; према неким каснијим изворима цинцарског поријекла.<ref name="spe">Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11, страна 72, ISBN 978-86-331-2740-0</ref> |
||
__БЕЗСАДРЖАЈА__ |
__БЕЗСАДРЖАЈА__ |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Верзија на датум 8. децембар 2011. у 02:37
Петар Ичко (буг. Петър Ичко; око 1775 — 5. мај 1808) је био српски и османски дипломата македонског [1][2] или бугарског поријекла[3][4] из Македоније; према неким каснијим изворима цинцарског поријекла.[5]
Биографија
Рођен је у јужномакедонском селу Катраница (данас Пирги, Грчка). Сели се на сјевер, бави се као трговац. Ради као изасланик у османском дипломатском представништву у Берлину (1797-1799)[5], а вероватно и у Бечу. Живи као трговац у османском Београду, гдје крајем 18. вијека је старјешина трговаца. После повратка јањичарских дахија у Београд Петар Ичко 1802. године се сели у Земун, тада погранични хабзбуршки град.
После 1804. године, током Првог српског устанка пружа подршку побуњеним Србима, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. Руководиоци устанка 1806. године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у Цариград, гдје је 1806-1807. године са Портом закључио погодан за Србију Ичков мир. Сели се поново у Београд као угледни грађанин, али ускоро током маја 1808. године је отрован.
Референце
- ^ Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981
- ^ Заявление на кр. мисирков до председателя на народното събрание - София
- ^ Шаблон:Leopold von Ranke. The history of Servia and the Servian revolution. London,1853, p. 109.
- ^ Эрнест Лависс, Альфред Рамбо. История XIX века
- ^ а б Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11, страна 72, ISBN 978-86-331-2740-0
Литература
- Јордан Иванов, Избрани произведения, први том, Софија 1982, стр.1 85-187.