Посушје — разлика између измена
Нема описа измене |
м r2.6.5) (Робот додаје: es:Posušje |
||
| Ред 93: | Ред 93: | ||
[[de:Posušje]] |
[[de:Posušje]] |
||
[[en:Posušje]] |
[[en:Posušje]] |
||
[[es:Posušje]] |
|||
[[fr:Posušje]] |
[[fr:Posušje]] |
||
[[hr:Posušje]] |
[[hr:Posušje]] |
||
Верзија на датум 9. децембар 2011. у 01:01
Посушје | |
|---|---|
 Парк у Посушју | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Западнохерцеговачки кантон |
| Општина | Посушје |
| Становништво | |
| — 2013. | 3.913 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 28′ 00″ С; 17° 20′ 00″ И / 43.466667° С; 17.333333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Посушје Посушје на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88240 |
| Позивни број | 039 |
| Веб-сајт | www |
Посушје је градско насеље и сједиште општине Посушје у западној Херцеговини, Босна и Херцеговина. Општина Посушја заузима површину од 461 km² и налази се у Западнохерцеговачком кантону у Федерацији БиХ. Према задњем попису становништва из 1991. има 17.134 становника.
Географија
Посушки крај се налази на раскрсници путева: Мостар – Имотски – Сплит, Мостар – Томиславград – Ливно и Плоче – Љубушки – Груде – Прозор – Горњи Вакуф – Травник (Пут спаса у изградњи).
Историја
Највероватније је име Посушје настало од Сушни крај.
Посушје је било под Турцима од 1513. – 1878.
Становништво
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Посушје је имала 17.134 становника, распоређених у 19 насељених места.
| Становништво општине Посушје | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Хрвати | 16,963 (99,00%) | 16,298 (99,04%) | 16,778 (99,38%) | |||
| Срби | 9 (0,05%) | 34 (0,20%) | 58 (0,34%) | |||
| Муслимани | 6 (0,03%) | 15 (0,09%) | 15 (0,08%) | |||
| Југословени | 26 (0,15%) | 71 (0,43%) | 8 (0,04%) | |||
| остали и непознато | 130 (0,75%) | 37 (0,22%) | 23 (0,13%) | |||
| укупно | 17,134 | 16,455 | 16,882 | |||
Насељена мјеста
Баре, Батин, Броћанац, Читлук, Градац, Коњско, Осоје, Подбила, Поклечани, Посушје, Растовача, Сутина, Трибистово, Вињани, Вир, Врпоље, Вучипоље, Загорје и Завелим.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Посушје у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
