Сено — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: vi:Rơm |
м r2.7.1) (Робот додаје: he:חציר |
||
Ред 29: | Ред 29: | ||
[[fr:Foin]] |
[[fr:Foin]] |
||
[[fy:Hea]] |
[[fy:Hea]] |
||
[[he:חציר]] |
|||
[[io:Feno]] |
[[io:Feno]] |
||
[[is:Hey]] |
[[is:Hey]] |
Верзија на датум 12. децембар 2011. у 01:46
Сено је осушена трава и лишће осушена на сунцу и ваздуху која се користи као животињска храна. Количина влаге смањује се сушењем са приближно три четвртине у зеленој трави на приближно једну петину у осушеном сену. Сено се обично прави од попиног прасета, луцерке и детелине. Траве се секу обично на њиви или на ливади док су још зелене, а онда се суше. Сено се компресује у правоугаоне бале и везује се жицом или канапом, а често се складишти у облику стогова. Сено представља основну зимску храну за говеда и коње.
Најбољи услови за производњу сена су у довољно влажним долинама и пољима са умереном континенталном и атлантско-приморском климом, затим у планинским котлинама, шумским пропланцима...
Косидба се врши ручно уз помоћ косе или машинама (механичке косилице и самовезиваче).
Литература
- Мала Енциклопедија Просвета — Општа Енциклопедија (М—Ш). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.