Атанасије Александријски — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот мења: az:İskəndəriyyəli Afanasi
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4: Ред 4:
== Литература ==
== Литература ==
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Saint Athanasius}}
{{Commonscat|Saint Athanasius}}



Верзија на датум 17. децембар 2011. у 14:19

Свети Атанасије Велики

Свети Атанасије је рођен у Александрији 296 год. и од самог детињства имао наклоност ка духовном звању. Био ђакон код архиепископа Александра, и пратио овога у Никеју на I Васељенском Сабору. На овом сабору Атанасије се прослави својом ученошћу, благочешћем, и ревношћу за Православље. Он је врло много допринео, да се Аријева јерес сузбије a Православље утврди. Он је писао Символ Вере, који је био на Сабору усвојен. По смрти Александровој Атанасије би изабран за архиепископа Александријског. У звању архиепископском остане преко 40 година. премда не цело то време на престолу архиепископском. Без мало кроз цео живот свој био је гоњен од јеретика. Од царева највише су га гонили: Констанције, Јулијан и Валент; од епископа Јевсевије Никомидијски, са још многим друтим; a од јеретика Арије и његови следбеници. Био је принуђен крити се од гонитеља чак и у бунару, у гробу, по приватним кућама, пустињама. У два маха морао је бежати у Рим. Тек пред смрт проживео је неко време мирно као пастир добри усред доброг стада свога, које га је истински љубило. Мало је светитеља, који су били тако безобзирно клеветани и тако злочиначки гоњени као св. Атанасије. Но његова велика душа све је трпељиво поднела ради љубави Христове и најзад изашла победоносна из целе те страшне и дуготрајне борбе. За савет, утеху и моралну потпору често је одлазио светом Антонију, кога је он поштовао као свог духовног оца. Човек који је формулисао највећу истину имао је много и да пострада за ту истину, док га Господ није упокојио у царству Свом као свог раба вернога, 373 године.

Литература

Спољашње везе