Атентат у Народној скупштини — разлика између измена
уклапање падежа |
м Разне исправке |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
[[6. јануар]]а [[1929]]. краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] уводи [[Шестојануарска диктатура|диктатуру]] којом се онемогућује сваки легални политички рад. Дан по завођењу диктатуре, [[7. јануар]]а, др. [[Анте Павелић]] тајно оснива УХРО (''[[Усташа]] - хрватска револуционарна организација'') у [[Загреб]]у, ради борбе против тираније краља Александра Карађорђевића и Југославије, а за остварење самосталне хрватске државе.<ref>[http://amac.hrvati-amac.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1122&Itemid=252 Hrvatska u Jugoslaviji]</ref> |
[[6. јануар]]а [[1929]]. краљ [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] уводи [[Шестојануарска диктатура|диктатуру]] којом се онемогућује сваки легални политички рад. Дан по завођењу диктатуре, [[7. јануар]]а, др. [[Анте Павелић]] тајно оснива УХРО (''[[Усташа]] - хрватска револуционарна организација'') у [[Загреб]]у, ради борбе против тираније краља Александра Карађорђевића и Југославије, а за остварење самосталне хрватске државе.<ref>[http://amac.hrvati-amac.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1122&Itemid=252 Hrvatska u Jugoslaviji]</ref> |
||
== |
== Извори == |
||
{{ |
{{reflist}} |
||
== Литература == |
== Литература == |
||
Верзија на датум 17. децембар 2011. у 15:22
Атентат у Народној скупштини је извршен 20. јуна 1928. године када је Пуниша Рачић, српски политичар из Црне Горе, на седници Народне скупштине Краљевине СХС пиштољем убио групу народних посланика Хрватске сељачке странке. Рачић је упуцао пет чланова ХСС, укључујући и њеног вођу Стјепана Радића. Двојица посланика су одмах убијена, док је Стјепан Радић смртно рањен преминуо месец дана касније.
Ток атентата
Дана 20. јуна 1928. године, скупштинска сједница је започела галамом, увредама и претњама.
 | Овај чланак је недовршен. |
Последице
Након убистава, хрватска опозиција се комплетно повукла из скупштине, изјавивши да се неће вратити у скуптшину у којој је убијено неколико њених посланика. 1. августа, на састанку у Загребу, су осудили проглашење Краљевине СХС од 1. децембра и затражили да се преговори о уједињењеу почну испочетка. Стјепан Радић је преминуо 8. августа 1928. 1. септембра 1928. конференција Хрватске странке права у Загребу доноси одлуку о самосталности и независности Хрватске.
6. јануара 1929. краљ Александар Карађорђевић уводи диктатуру којом се онемогућује сваки легални политички рад. Дан по завођењу диктатуре, 7. јануара, др. Анте Павелић тајно оснива УХРО (Усташа - хрватска револуционарна организација) у Загребу, ради борбе против тираније краља Александра Карађорђевића и Југославије, а за остварење самосталне хрватске државе.[1]
Извори
Литература
- Звонимир Кулунџић, Атентат на Стјепана Радића, Загреб 1967.
- Љубомир Антић, Хрватска федералистичка сељачка странка, Радови ИХП, 15/1982.
- Бранислав Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији 1919-1929, Београд 1979.