Залив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот уклања: be:Бухта |
м Bot: Adding {{Commonscat|Gulfs}} |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
{{Типови залива}} |
{{Типови залива}} |
||
{{Commonscat|Gulfs}} |
|||
[[Категорија:Марински процес]] |
[[Категорија:Марински процес]] |
Верзија на датум 23. децембар 2011. у 10:34
Залив је део океана, мора или језера, најчешће дубоко увучен у копно, које га окружује са три стране. Такође, може се формирати и на већим рекама. Са основним делом басена има слободну размену воде. Настају најчешће тектонским путем и ерозијом. Посебни типови залива су естуари, фјордови и ријаси, као и лагуне и лимани. Они настају потапањем ушћа река, глацијалних и речних долина.
Међу најпознатије заливе убрајају се — Бока Которска, Тршћански залив, Ријечки залив, Венецијански залив и др. У свету се по свом значају и величини издвајају — Хадсонов, Бискајски, Лионски, Бенгалски, Ботнијски, Мексички, Гвинејски и др.
Види још
Литература
- Масило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.