Борис Крајгер — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Кад је окупатор, крајем фебруара [[1942]]. године, оградио Љубљану жицом, Централни комитет КП Словеније и Извршни одбор Освободилне фронте су ван жичане ограде установили своја повереништва на челу с Борисом Крајгером, и преко њега одржавали везе и усмеравали делатност [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачких организација]] и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанских јединица]] у [[Словенија|Словенији]]. Маја [[1942]]. године Борис Крајгер је кооптиран у Политбиро ЦК КПС.
 
Убрзо потом [[Италијани]] су га, у рацији у [[Љубљана|Љубљани]], ухапсили и интернирали у логор Гонарс. Тамо је с осталим логорашима ископао ров и кроз њега, [[31. август]]а [[1942]]. године, побегао са седам другова у горичка брда, и укључио се у акције Окружног комитета КПС за Словеначко приморје. Средином новембра је дошао у седиште ЦК КПС у Полхограјске Доломите, и поново деловао у Политбироу[[Политбиро]]у. После повратка руководства НОП-а на [[Кочевски рог]], постао је, [[20. мај]]а [[1943]]. године, вршилац дужности политичког комесара [[Главни штаб НОвНОВ и ПО Словеније|Главног штаба НОВ и ПО Словеније]], а [[14. јул]]а је именован за [[Политички комесар|политичког комесара]].
 
Октобра [[1943]]. године, постао је члан Пленума [[ОсвободилачкиОслободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]], [[СНОО]]-а и [[АВНОЈ]]-а, а [[23. септембра]] [[1944]]. члан Извршног одбора ОФ-а. Од октобра [[1944]]. до почетка марта [[1945]]. године деловао је и у Политбироу ЦК КПС и дошао у [[ШтрајерскаШтајерска|Штајерску]] кад је тамо почела немачка офанзива против ослобођене територије у Горњој Савињској долини. Почетком марта [[1945]]. године, кад је ослобођење [[Словеначко приморје|Словеначког приморја]] постало најважнији задатак, ЦК КПС га је послао за политичког секретара Обласног комитета КПС и секретара Покрајинског одбора ОФ-а за Словеначко приморје.
 
Учествовао је у продору јединица [[Девети словеначки корпус НОВЈ|Деветог словеначког корпуса]] према [[Трст]]у. У време борбе за словеначку националну границу, био је секретар Централног комитета КП Јулијске крајине све до до [[17. јун]]а [[1946]]. године, кад је постао министар унутрашњих послова у Влади [[Социјалистичка Република Словенија|Народне Републике Словеније]]. Године [[1948]], на [[Пети конгрес КПЈ|Петом конгресу КПЈ]], изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]].
 
Крајем јануара [[1953]]. године постао је члан Извршног већа [[Социјалистичка Република Словенија|НР Словеније]], а [[15. децембра]] [[1953]]. је постао његов председник; био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] и члан његовог Одбора за перспективни друштвени план. Од јуна [[1962]]. је био и члан Координационог одбора СИВ-а. Године [[1962]]. је постао председник Одбора СИВ-а за општа привредна питања, а [[25. јун]]а је изабран за потпредседника СИВ-а и председника Одбора СИВ-а за привреду.

Мени за навигацију