Православна црква Светог Димитрија у Сремској Митровици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
[[Слика:Sremska Mitrovica - Historic part of town with New orthodox church.JPG|мини|300 п|Црква са тргом у првом плану]]
[[Слика:Sremska Mitrovica - Historic part of town with New orthodox church.JPG|мини|300 п|Црква са тргом у првом плану]]
'''Нова Православна црква Св. Димитрија''' или '''Саборна Црква''', међу месним становништвом познатија као "'''Велика Црква'''" је највећи богослужбени [[Православље|православни]] храм у граду [[Сремска Митровица]] и један од најважнијих на подручју [[Срем]]а. Црква припада [[Српска православна црква|Српској православној цркви]]. Црква је данас посвећена [[св. Димитрије|св. Димитрију]], по коме је град добио име.
'''Нова Православна црква Св. Димитрија''' или '''Саборна Црква''', међу месним становништвом познатија као "'''Велика Црква'''" је највећи богослужбени [[Православље|православни]] храм у граду [[Сремска Митровица]] и један од најважнијих на подручју [[Срем]]а. Црква припада [[Епархија сремска|Епархији сремској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Црква је данас посвећена [[св. Димитрије|св. Димитрију]], по коме је град добио име.


==Историјат==
==Историјат==

Верзија на датум 13. јануар 2012. у 22:47

Црква са тргом у првом плану

Нова Православна црква Св. Димитрија или Саборна Црква, међу месним становништвом познатија као "Велика Црква" је највећи богослужбени православни храм у граду Сремска Митровица и један од најважнијих на подручју Срема. Црква припада Епархији сремској Српске православне цркве. Црква је данас посвећена св. Димитрију, по коме је град добио име.

Историјат

Градња нове православне цркве (данашња Велика или Саборна црква, која је првобитно била посвећена св. Стефану) започела је 1791. године, а завршена и освештана 1794. године. Црква је подигнута средствима самих православних верника. Унутрашње декорисање цркве и набавка потребног инвентара урађени су у првим деценијама 19. века. Дрворезбарске радове је извео Марко Вујатовић, дрворезбар из Сремских Карловаца (1810. г.). Само неколико година касније иконостас је радио Арса Теодоровић, најреномиранији мајстор тога времена. На иконостасу се посебно истицала икона светог Иринеја и сцена његовог погубљења. Крајем 19. века унутрашња декорација цркве је у једном пожару знатно оштећена, а обнављања која су извршена нису могла да врате некадашњи сјај иконама.

Тек недавно црква је посвећена новом светитељу, заштитнику града светом великомученику Димитрију. Последњих година извршена је и потпуна обнова цркве.