Жуч — разлика између измена
мНема описа измене |
м vva |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друго значење|насељено место у Србији у оштини Куршумлија|[[Жуч (Куршумлија)]]}} |
{{друго значење|насељено место у Србији у оштини Куршумлија|[[Жуч (Куршумлија)]]}} |
||
[[Image:Cholestasis 2 high mag.jpg|thumb|225px|Жуч (жути материјал) у [[биопсија|биопсији]] [[јетра|јетре]] у амбијенту жучне стагнације и.е. [[Холестаза|холестазе]]]] |
[[Image:Cholestasis 2 high mag.jpg|thumb|225px|Жуч (жути материјал) у [[биопсија|биопсији]] [[јетра|јетре]] у амбијенту жучне стагнације и.е. [[Холестаза|холестазе]]]] |
||
[[File: |
[[File:Lipid and bile salts.svg|right|225px|thumb|Дејство жучних соли на пробаву]] |
||
'''Жуч''' је жута или зеленкаста течност, производ лучења [[ћелија (биологија)|ћелија]] [[јетра|јетре]] код већине [[кичмењаци|кичмењака]]. Жуч посебним системом жучних канала доспева из [[жучна кеса|жучне кесе]] у [[дванаестопалачно црево]] (дуоденум) где помаже у процесу разлагања [[масти]] (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из [[гуштерача|гуштераче]]. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен [[дуоденум]]а.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref><ref name="Медицинска_физиологија">{{cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall |editor= | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=Савремена администрација |location=Београд | year=1999 | isbn=638705999 | doi= | url= }}</ref> |
'''Жуч''' је жута или зеленкаста течност, производ лучења [[ћелија (биологија)|ћелија]] [[јетра|јетре]] код већине [[кичмењаци|кичмењака]]. Жуч посебним системом жучних канала доспева из [[жучна кеса|жучне кесе]] у [[дванаестопалачно црево]] (дуоденум) где помаже у процесу разлагања [[масти]] (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из [[гуштерача|гуштераче]]. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен [[дуоденум]]а.<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref><ref name="Медицинска_физиологија">{{cite book | author=Arthur C. Guyton John E. Hall |editor= | title=Медицинска физиологија | edition= | issue= | pages= | publisher=Савремена администрација |location=Београд | year=1999 | isbn=638705999 | doi= | url= }}</ref> |
||
Верзија на датум 15. јануар 2012. у 08:11
Жуч је жута или зеленкаста течност, производ лучења ћелија јетре код већине кичмењака. Жуч посебним системом жучних канала доспева из жучне кесе у дванаестопалачно црево (дуоденум) где помаже у процесу разлагања масти (липида). Пре споја са дуоденумом жучовод се спаја са сабирним водом из гуштераче. Жуч се излучује из жучне кесе на сигнал да су масноће ушле у дуоденум. Жучна кеса се сакупи и убризгава жуч у лумен дуоденума.[1][2]
Жуч се састоји се од жучних соли, електролита, билирубина (разградни продукт хемоглобина), холестерола, и других липида. Такођер садржи метаболите и разградне продукте ксенобиотика (лекова и отрова). Жуч служи као емулгатор за масти и витамине растворне у уљима у пробавном тракту и омогућава бољу апсорпцију масних материја из црева.
Физиолошке функције
Жуч делује у одређеној мери као сурфактант, помажући емулзификацију масти из хране. Ањон жучне соли има хидрофилни и хидрофобни дио те има могућност окруживања капљица масти (триглицерида и фосфолипида) при чему се формирају мицеле, код којих је хидрофобни део окренут према унутра. Хидрофилни крај је позитивно наелектрисан због лецитина и других фосфолипида који сачињавају жуч и овај набој спречава капљице масти окружене жучи да се поново групишу у веће честице. Обично мицеле у дуоденуму имају пречник од око 14-33&нбсп;μм.
Дисперзија масти из хране у мицеле омогућава већу површину за деловање ензима панкреасне липазе, која разлаже триглицериде и може да доспе у масно језгро кроз пукотине између жучних соли. Триглицерид се разлаже у две масне киселине и моноглицерид, који се апсорбирају у зидовима црева. Након проласка кроз мембрану, масне киселине поново формирају триглицерид и апсорбирају се у лимфни систем кроз лимфне капиларе. Без жучних соли, већина липида из хране би неразграђена изашла из организма као фекалије.
Како жуч повећава апсорпцију масти, то представља важан део апсорпције супстанци растворљивих у мастима, као што су витамини (Д, Е, К и А). Поред улоге у пробави, жуч служи као пут излучивања билирубина, нуспродукта еритроцита које рециклише јетра. Алкални жуч има функцију неутрализације вишка киселине, пре доласка у илеум, задњи дио танког цријева. Жучне соли такође делују као бактерициди, уништавајући многе микроорганизме присутне у храни.
Жучне киселине
Референце
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999 Проверите вредност параметра
|isbn=: length (помоћ).
Литература
- Bowen, R. (2001-11-23). „Secretion of Bile and the Role of Bile Acids In Digestion”. Colorado State Hypertextbook article on Bile. Приступљено 2007-07-17.
- Krejčí, Z (1983). „A contribution to the problems of the pathogenesis and microbial etiology of cholelithiasis”. Acta Universitatis Palackianae Olomucensis Facultatis Medicae. 104: 279—286. PMID 6222611. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ) - Maton, Anthea (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey, USA: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ)
