Саборна црква у Даљу

Саборна црква у Даљу

Саборна црква Светог Димитрија у Даљу је главни православни храм у источнохрватској варошици Даљу, смештен уз седиште владичански двор, некадашњег летњег боравишта Српских патријараха из Сремских Карловаца. Саборна црква у Даљу је средишња црква Епархије осечкопољске и барањске и представља највећи православи храм у овом делу Републике Хрватске.

Саборни храм Светог Димитрија налази се на средишњем даљском тргу, недалеко од Дунава.

У храму је сахрањен митрополит карловачки Викентије Јовановић (1774-1780), епископ горњокарловачки Лукијан Николајевић (1865-1872), Теодор и Георгије Миланковић из породице научника Милутина Миланковића.

Историјат

Првобитна црква од дрвета саграђена је 1715. године, а освећена 26. октобра 1716. године од стране митрополита карловачког Викентија Поповића-Хаџиловића. Нова црква од тврдог материјала помиње се 1756. године.

Садашња црква изграђена је 1799. године, а обновљена је 1837. године. Освештена је од стране митрополита Стефана Станковића, 8. септембра 1840. године.

Иконостас цркве изграђен је 1824. године а рад је Павла Ђурковића и Григорија Јездимировића. Црква је обнављана 1900/01. године, као и 1930/31. године.

Цркви су током Првог светског рата реквирирана звона, док у Другом светском рату црква трпи велика разарања. Црква је затворена 12. јула 1941. године од стране државних тела Независне Државе Хрватске. Са цркве су отуђена четири звона, иконостас је срушен и делимично уништен, ризница опљачкана. Са цркве је отуђен цреп, звоник је миниран, а делови зидова срушени.

Након Другог светског рата приступа се обнови храма. Освећење обновљеног храма извршено је 8. новембра 1949. године. Црква је обнављана у више наврата и у каснијем раздобљу и свечано освештана 14. маја 1989. године од стране патријарха српског Германа. Храм је обнављан и током 2004/06. године. О "Светом Димитрију" 2006. године освештена су и постављена нова црквена звона. Обнова саборног храма траје и данас.

Извори

• [1]

Спољашње везе

• Званична страница Епархије осечкопољске и барањске