Видо Латковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м kutijica biografija |
Нема описа измене |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| дан_рођења = |
| дан_рођења = 27. |
||
| месец_рођења = |
| месец_рођења = јун |
||
| година_рођења = |
| година_рођења = 1901. |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = Цетиње |
||
| држава_рођења = |
| држава_рођења = [[Кнежевина Црна Гора]] |
||
| дан_смрти = |
| дан_смрти = 21. |
||
| месец_смрти = |
| месец_смрти = јул |
||
| година_смрти = |
| година_смрти = 1965. |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = Београд |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = [[СФРЈ]] |
||
}} |
}} |
||
'''Видо Латковић''' ([[27. |
'''Видо Латковић''' ([[27. јун]] [[1901]], [[Цетиње]] — [[21. јул]]а [[1965]], [[Београд]]) је српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар. |
||
Од 1945. до 1965. године радио је на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету Универзитета у Београду]] као професор теорије књижевности и народне књижевности. |
Од 1945. до 1965. године радио је на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком факултету Универзитета у Београду]] као професор теорије књижевности и народне књижевности. |
||
Верзија на датум 6. фебруар 2012. у 09:20
Видо Латковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 27. јун 1901. |
| Место рођења | Цетиње Кнежевина Црна Гора |
| Датум смрти | 21. јул 1965. (64 год.) |
| Место смрти | Београд СФРЈ |
Видо Латковић (27. јун 1901, Цетиње — 21. јула 1965, Београд) је српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар.
Од 1945. до 1965. године радио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду као професор теорије књижевности и народне књижевности.
Његова научна интересовања била су окренута ка значајним српским писцима XIX и XX века (Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић...).
На основу текста који је за штампу приредио са Радославом Бошковићем, припремљено је прво електронско издање „Горског вијенца“ са објашњењима и речником.
Обредне и обичајне песме сврстао је у једну групу. Сматрао је да шаљиве песме припадају некој од већ издвојених група.