Исландски језик

Исландски језик припада северној (скандинавској) групи германских језика. Говоре га становници Исланда и мање групе исландских исељеника (око 300.000 људи). Настао је изолованим развојем од језика Норвежана који су од IX века насељавали Исланд. Садржи знатан број келтских елемената које су донеле групе досељеника са Британских острва.

У настанку језика обично се разликују четири фазе: архаична, класична, средња и модерна. До XII века је била архаична, од половине XII до половине XIV века класична, до половине XVI века је била средња, а модерна почиње 1540. преводом Библије Guðbrandur Þorláksson. Споменици архаичне базе сачували су велики број старонордијских елемената, значајних за упоредна изучавања германских језика.

Савремени исландски језик сачувао је доста архаичних црта. У деклинацији именских речи сачувана су 4 падежа, 2 броја и 3 рода. Постоји велики број наставака на глаголске облике. Карактеристика савременог исландског језика је да скоро нема никаквих посуђеница ни интернационализама, јер се за сваки нови или уведени појам ствара „чиста“ исландска реч.