Црногорска академија наука и умјетности — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* [http://www.canu.org.me/ Званична страница Црногорске академије науке и умјетности |
* [http://www.canu.org.me/ Званична страница Црногорске академије науке и умјетности] |
||
[[Категорија:Академије|Црна Гора]] |
[[Категорија:Академије|Црна Гора]] |
||
Верзија на датум 12. фебруар 2012. у 04:22
Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) је највиша научна институција Црне Горе, основана 1976. године.
Пре тога је од 1973. године постојало Друштво за науку у умјетност Црне Горе.
Највиши орган управљања је Скупштина, у коју улазе сви редовни и дописни чланови.
Извршни орган је Председништво на челу са председником и његовим секретаром, затим два потпредседника, секретари одељења и два члана из састава редовних чланова.
У академији делују:
- Одељење друштвених наука
- Одељење природних наука
- Одељење уметности
У саставу библиотеке делују Одсек за документацију и архив.
Академија тренутно има 41 члана у радном саставу (28 редовна и 13 ванредних) и 17 дописних чланова.
Председници Друштва, односно ЦАНУ, били су:
- академик Бранко Павићевић (1973—1981)
- академик Бранислав Шошкић (1981—1985)
- академик Мирчета Ђуровић (1985—1989)
- академик Драгутин Вукотић (1989—2002)
- академик Момир Ђуровић (од 2002)
ЦАНУ се у Црној Гори и шире увелико сматра про-српском институцијом, због историјске школе која одступа од тзв. дукљано-монтенегринске дисциплине и која сматра Црногорце нацијом српског етничког поријекла и најближе Србима. Претходни предсједник ЦАНУ др Драгутин Вукотић је Србин, а ЦАНУ је показивала велике отпоре стандардизацији црногорског језика, остајући при ставу да је матерњи језик Црногораца српски језик[1]. Због про-српске позиције долази до подвојености научне заједнице и оснивања Дукљанске академије наука и умјетности како би била антитеза про-српској званичној црногорској академији. ЦАНУ је често на удару црногорских националиста због незаинтересованости за активније учешће у борби за национално признање Црногораца и црногорске суверености, која је задобијеа на референдуму 2006. године. У току преговора око доношења новог Устава Црне Горе, који је умјесто српског прогласио црногорски за званични језик Црне Горе, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је преговарао са српском опозицијом током 2007. године и сријетао се са Андријом Мандићем. Црногорски историчар Живко Андријашевић га је због таквог чина назвао мизеријом, за шта га је Ђуровић тужио суду за клевету, тражећи одштету у износу од 10.000 евра. Добио је судски процес, а Андријашевић је морао да плати 1.000 евра[2].
ЦАНУ је 2008. године у вријеме црногорске одлуке о признању једностране проглашене независности Косова од Србије оштро осудила црногорске власти. Почетком 2011. године, црногорске власти су предложиле спајање ЦАНУ са ДАНУ у јединствену националну академију. Након сусрета са министром науке Сањом Влаховић, предсједник ЦАНУ др Момир Ђуровић је одбио сваку могућност таквог предлога, наводећи да се нигдје у свијету национална академија не удружује са једном НВО. Овај предлог је неформално био изношен и раније[3]. У 2011. години, и дан-данас, ДАНУ захтијева активирање државе и доношења закона за легализацију свог деловања или уједињења са ЦАНУ, док ЦАНУ, сматрајући сарадњу са невладином организацијом немогућом, то категорички одбија[4].
Црногорска академија наука и умјетности је редовни члан Одбора за стандардизацију српског језика.