Ерланген — разлика између измена

Ерланген
*Erlangen*
Ерланген; Erlangen
	Палата у Ерлангену
	Грб
Административни подаци
Држава	Њемачка
Савезна држава	Баварска
Становништво
Становништво	‍
—	104.980
— густина	1.366 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	49° 35′ 47″ С; 11° 00′ 16″ И / 49.59636° С; 11.00431° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	280 m
Површина	76,8 km2
	Ерланген Ерланген на карти Немачке
Остали подаци
Градоначелник	Siegfried Balleis (CSU)
Поштански број	91052
Позивни број	09135
Регистарска ознака	ER
Веб-сајт
	www.erlangen.de

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 16. фебруар 2012. у 17:44

Ерланген (нем. Erlangen) је општина у њемачкој савезној држави Баварска. Град има око 103.000 становника. Посједује регионалну шифру (AGS) 9562000, NUTS (DE252) и LOCODE (DE ERL) код. Ерланген чини унију са градским подручјима Нирнберга и Фирта, која се назива Метрополитенска регија Нирнберг.

Данас је град познат по Универзитету Фридрих Александер, концерну електронске индустрије Сименс АГ, као и медицинским институцијама (22 универзитетске клинике). Град има стратегију да Ерланген учини главним немачким центром за медицинска истраживања и производњу медицинске опреме.

Снажан печат у историји града су оставили хугеноти, који су се овде населили када су протерани из Француске после 1685.

Историја

Први помени града Ерланген као „вила ерлангон“ потиче из године 1002. 1361. године било је село продано цару Карлу IV. У близини овог села након три године био је основан град које је добио 1374. године ковницу властитог новца. 1389. године су му потврђене градске привилегије. После припадања разним кнезовима 1810. године град је подпао под Баварско краљевство скупа са кнежевином Бајерут.

За време припадности кнежевини Бајерут дошле су у Ерланген прве избеглице из Француске. 1724. године гроф Бајерут је у резиденцијалном граду Бајеруту основао универзитет који је 1743. године премештен у Ерланген, а касније је назван Фридрих-Александров универзитет.

Већ 1818. године град је добио самосталну управу. 1844. године град је по први пут прикључен на железницу захваљујући Лудвиг- Сид- Норд- бану између Нирнберга и Бамберга. Том приликом изграђен је први баворски железнички тунел „Бургбергтунел“

Други светски рат је град Ерланген прошао без учешћа и 16. априла 1945. године се регионални командант немачкиг армија Вернер Лорнеберг без борбе се предао америчкој армији и исти дан је изгубио живот. Остаје нејасно дали су га убили војници или је извршио самоубиство након капитулације. По њему је један Трг у Ерлангену добио име „Лорлебергплац“.

Географски и демографски подаци

Општина се налази на надморској висини од 280 метара. Површина општине износи 76,8 km². У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 104.980 становника. Просјечна густина становништва износи 1.366 становника/km².

Међународна сарадња

Мјесто	Држава	Врста сарадње	Од
Ричмонд	САД	контакт	1998.
Eskilstuna	Шведска	партнерство	1961.
Бешикташ	Турска	партнерство	2003.
Владимир	Русија	партнерство	1987.
Сан Карлос	Никарагва	партнерство	1990.
Венцоне	Италија	контакт	1976.
Шенџен	Кина	партнерство	1997.
Стоук на Тренту	Уједињено Краљевство	партнерство	1989.
Рен	Француска	партнерство	1964.
Умхаузен	Аустрија	партнерство	2006.
Кумијана / Пијемонт	Италија	пријатељство	2000.
Извор^[2]

Референце

^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30.6.2010
^ Савјет општина и региона Европе – Преглед међуопштинске сарадње

Види још

Ерлангенски рукопис – збирка старих српско-хрватских народних песама, састављена 1720, а објављена 1925.

Спољашње везе

Шаблон:Портал Њемачка

Званични сајт општине (језик: немачки)
Њем. Савезни завод за статистику (језик: немачки)
Стална конференција градова и општина (језик: немачки)
-{KommOn} — Информациони систем градова, општина и округа. (језик: немачки)
План насеља на мапи (Mapquest)
Илустровани градски водич

[1] Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30.6.2010

[2] Савјет општина и региона Европе – Преглед међуопштинске сарадње

[1]

[2]

@@ Ред 37: / Ред 37: @@
 Први помени града Ерланген као „вила ерлангон“ потиче из године [[1002|1002.]] [[1361|1361.]] године било је село продано цару [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карлу IV]]. У близини овог села након три године био је основан град које је добио [[1374|1374.]] године ковницу властитог новца. [[1389.]] године су му потврђене градске привилегије. После припадања разним кнезовима [[1810|1810.]] године град је подпао под Баварско краљевство скупа са кнежевином Бајерут.
-За време припадности кнежевини Бајерут дошле су у Ерланген прве избеглице из Француске. [[1724|1724.]] године је гроф Бајерут основао у резиденцијалном граду Бајерут универзитет који је био [[1743|1743.]] године премештен у Ерланген које је касније добила име [[Фридрих-Александер универзитет]].
+За време припадности кнежевини Бајерут дошле су у Ерланген прве избеглице из Француске. [[1724|1724.]] године гроф Бајерут је у резиденцијалном граду Бајеруту основао  универзитет који је  [[1743|1743.]] године премештен у Ерланген, а касније је назван Фридрих-Александров универзитет.
-Већ [[1818|1818.]] године је град добио самосталну управу. [[1844|1844.]] године је град по први пут прикључен на железницу захваљујући Лудвиг- Сид- Норд- бан између [[Нирнберг]]а и [[Бамберг]]а и при томе је настао први баворски железнички тунел „Бургбергтунел“
+Већ [[1818|1818.]] године град је добио самосталну управу. [[1844|1844.]] године град је по први пут прикључен на железницу захваљујући Лудвиг- Сид- Норд- бану између [[Нирнберг]]а и [[Бамберг]]а. Том приликом изграђен је  први баворски железнички тунел „Бургбергтунел“
 [[Други светски рат]] је град Ерланген прошао без учешћа и [[16. април]]а [[1945|1945.]] године се регионални командант немачкиг армија Вернер Лорнеберг без борбе се предао америчкој армији и исти дан је изгубио живот. Остаје нејасно дали су га убили војници или је извршио самоубиство након капитулације. По њему је један Трг у Ерлангену добио име „Лорлебергплац“.