Анихилација — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Анихилација''' (од латинског -{nihil}- - ништа) значи "тотално уништење" а у [[физика|физици]] означава процес у којем се [[честица]] судара са својом [[античестица|античестицом]]. Пошто [[енергија]] и [[импулс]] првобитних честица морају да буду очувани, честица и античестица се у судару не претварају у 'ништа' него у нове честице. |
'''Анихилација''' (од латинског -{nihil}- - ништа) значи "тотално уништење" а у [[физика|физици]] означава процес у којем се [[честица]] судара са својом [[античестица|античестицом]]. Пошто [[енергија]] и [[импулс]] првобитних честица морају да буду очувани, честица и античестица се у судару не претварају у 'ништа' него у нове честице. Понекад су новонастале честице без масе мировања (фотони) па може да се каже да се сударом честице и античестице материја (маса мировања) уништила. |
||
Адитивни [[квантни број|квантни бројеви]] античестица супротни су квантним бројевима одговарајућих честица тако да је сума свих квантних бројева првобитног пара једнака нули. То значи да у судару честице и њене анитчестице могу да настану свакојаке комбинације честица под условом да је збир њихових квантних бројева нула и да су задовољени [[закон одржања енергије]] и [[закон одржања импулса|импулса]]. Када се ради о нискоенергијским анихилацијама најчешће долази до стварања [[фотон]]а, међтим, у високоенергијским анихилацијама (сударачима честица) могу да настану бројне егзотичне тешке честице. |
|||
<!-- |
<!-- |
||
Верзија на датум 24. август 2006. у 18:11
Анихилација (од латинског nihil - ништа) значи "тотално уништење" а у физици означава процес у којем се честица судара са својом античестицом. Пошто енергија и импулс првобитних честица морају да буду очувани, честица и античестица се у судару не претварају у 'ништа' него у нове честице. Понекад су новонастале честице без масе мировања (фотони) па може да се каже да се сударом честице и античестице материја (маса мировања) уништила.
Адитивни квантни бројеви античестица супротни су квантним бројевима одговарајућих честица тако да је сума свих квантних бројева првобитног пара једнака нули. То значи да у судару честице и њене анитчестице могу да настану свакојаке комбинације честица под условом да је збир њихових квантних бројева нула и да су задовољени закон одржања енергије и импулса. Када се ради о нискоенергијским анихилацијама најчешће долази до стварања фотона, међтим, у високоенергијским анихилацијама (сударачима честица) могу да настану бројне егзотичне тешке честице.