Нуклеарне падавине — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м premestanje commonscata/spoljasnje veze
м r2.7.1) (Робот додаје: ko:낙진
Ред 54: Ред 54:
[[ja:放射性降下物]]
[[ja:放射性降下物]]
[[kk:Радиоактивті залалдану]]
[[kk:Радиоактивті залалдану]]
[[ko:낙진]]
[[nl:Fall-out]]
[[nl:Fall-out]]
[[pl:Opad promieniotwórczy]]
[[pl:Opad promieniotwórczy]]

Верзија на датум 26. фебруар 2012. у 06:07

Нуклеарне падавине (енгл. Nuclear fallout) настају приликом нуклеарне експлозије. Под тим се подразумева експлозија нуклеарне бомбе или неког другог нуклеарног уређаја. Оне се у многоме разликују од класичног нуклеарног отпада насталог индустријском употребом радиоактивних елемената.

Настајање и процес постојања

Нуклеарне падавине настају експлозијом нуклеарне бомбе. Када нуклеарна бомба експлодира у ваздух се шаљу честице прашине, лома, делића изгорелих предмета и ствари и отпад уопште. Тај отпад се под фисионим зрачењем контанимира и представља опасну претњу. Због тога што нуклеарна бомба спржи доста честица, воду, грађевине па и земљу тај отпад је најчешће веома мале величине и рачуна се у µ-грамима. Уз тај ситан отпад који се друкчије назива и радиоактивна прашина ствара се и крупнији отпад који тежи од неколико милиграма до неколико десетина килограма. Он се диже високо у ваздух, конкретно у стратосферу и ту остаје одређено време. Јачина нуклеарне бомбе потребне за стварање неке веће количине је 10 килотона. Док су у ваздуху нуклеарне падавине лебде и зраче. Њихово зрачење није опасно на великим висинама за људе али по закону гравитације оне падају назад на Земљину површину, најчешће разасуте на великим површинама и како на самом месту тако и далеко од места експлозије. Док падају нуклеарне падавине зраче али губе на снази сразмерно са временом јер се енергија троши. Она се рачуна у јединицама. Један сат после експлозије падавине садрже 100 јединица, после седам сати око 10 јединица а после 48 сати само једну јединицу. Међутим, просечно је довољно и нешто више од једне двадесетине јединице одраслом човеку да буде озрачен и прими опасну дозу радијације. Када радиоактивне падавине падну на земљу оне додатно губе на снази и своју радијацију одају површини на коју су пале. Самим тим, ако падну на човека може доћи до опасних болести и смрти. Ако падну на голу кожу изазивају опекотине и туморе у каснијем периоду. Ако падну на биљке озрачиће их сразмерно преосталој нуклеарној енергији коју поседују. Најчешће после некололико дана оне престају да угрожавају људе и живи свет (саме по себи) али зато оно што озраче преузима енергију и задржава је.

Утицај на околину

Најопаснији утицај нуклеарних падавина је на људе. Манифестује се на више начина:

  • кроз тренутне реакције као што су опекотине, свраб, несвестица, повраћање
  • кроз краткорочне реакције као што су обољења костију, коже, очију
  • кроз дугорочне последице као што су тумори, тешке болести костију и смрт.

Падавине делују тренутно непосредним контактом са њима, додиром или уношењем у организам. Кратокорчне и дугорочне последице почињу неколико дана после контакта и трају током целог животног века индивидуе.

Утицај на животиње је сличан као и утицај на људе с тим што животиње су много подложније угинућу и деформитетима него људи са пар изузетака.

Утицај на биљке је другачији. Слабије биљке најчешће пролазе са уништавањем спољног омотача и угинућем док јаче биљке, са већом површином крошње, снажнијим кореновим системом и кором могу да ово преброде без већих последица. Неке се и адаптирају радијацији али већини биљака радијација смета и уништава их.

Заштита

Постоји више начина заштите од нуклеарних падавина али се сви базирају на основним принципима:

  • ако се човек нађе на отвореном а зна да постоји опасност од нуклеарних падавина мора одмах потражити склониште (најбоље у затвореном простору, склоништу, кући)
  • ако се дође у контакт са нуклеарним падавинама мора се одмах приступити уклањању истих са одеће, прањем, бацањем и одлагањем одеће/обуће. Спаљивањем се не уништава радиоактивност.
  • током трајања опасности од радиоактивних падавина не сме се излазити на отворено или ако се излази мора бити кратко и морају се покрити сви делови тела. После тога одећа се мора очистити.
  • не смеју се користити у исхрани вода, храна и сви прехрамбени производи који су били изложени директном контакту са падавинама. Изузетак су кокошија јаја, кромпир који је свеже извађен из земље, вода из дубоког подземног извора.

Референце

  • Glasstone, Samuel and Dolan, Philip J., The Effects of Nuclear Weapons (third edition), U.S. Government Printing Office, 1977. (Интернет страница)
  • NATO Handbook on the Medical Aspects of NBC Defensive Operations (Part I - Nuclear), Departments of the Army, Navy, and Air Force, Washington, D.C., 1996, (Интернет страница)
  • Smyth, H. DeW., Atomic Energy for Military Purposes, Princeton University Press, 1945. (Smyth Report)
  • The Effects of Nuclear War in America, Office of Technology Assessment (May 1979) (Интернет страница)
  • T. Imanaka, S. Fukutani, M. Yamamoto, A. Sakaguchi and M. Hoshi, J. Radiation Research, 2006, 47, Suppl A121-A127.
  • Sheldon Novick, The Careless Atom, (Boston MA: Houghton Mifflin Co., 1969), p. 98

Спољашње везе