Монах Дамаскин Хиландарац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 26. фебруар 2012. у 10:26

Дамаскин Хиландарац (прва пол. XVII века), српски писац позног средњег века. Светогорски монах у доба патријарха Пајсија. На Хиландару је 1633. године преписао и редиговао Шестоднев Јована Златоустог са руског предлошка. На Спасовој води изнад Хиландара је до 1660-их година преписивао и исправљао руске књиге, које су грчки калуђери сматрали јеретичким због своје „латинске“ барокне иконографије, па је изручен Турцима и бачен у тамницу, одакле се једва избавио. Један је од аутора новог типа записа и писама (из 1632.), на граници епистоларног и аутобиографског жанра, какве је писао и Михаило Кратовац. На његов подстрек штампала је влашка кнегиња Јелена Бесараба за српске потребе један Пентикостар (1648. или 1649.), где је по први пут употребљен пољски тринаестерац, који ће владати у српској лирици током целог XVIII века.

Литература

Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
Мирјана Бошков: О Дамаскину Хиландарцу и руским књигама у његовом животу и раду, у: „Зборник Матице српске за славистику“, 1997, бр. 52, стр. 69–85.*
Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 53.

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 == Литература ==
 * Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980.
-* Бошков Мирјана: ''О Дамаскину Хиландарцу и руским књигама у његовом животу и раду'', у: „Зборник Матице српске за славистику“, 1997, бр. 52, стр. 69–85.*
+* Мирјана Бошков: ''О Дамаскину Хиландарцу и руским књигама у његовом животу и раду'', у: „Зборник Матице српске за славистику“, 1997, бр. 52, стр. 69–85.*
 * Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 53.