Севернолапонски језик — разлика између измена
мНема описа измене |
м r2.7.2+) (Робот: измењено da:Nordsamisk (sprog) |
||
Ред 33: | Ред 33: | ||
[[cy:Saameg gogleddol]] |
[[cy:Saameg gogleddol]] |
||
[[cs:Severní sámština]] |
[[cs:Severní sámština]] |
||
[[da:Nordsamisk]] |
[[da:Nordsamisk (sprog)]] |
||
[[de:Nordsamische Sprache]] |
[[de:Nordsamische Sprache]] |
||
[[et:Põhjasaami keel]] |
[[et:Põhjasaami keel]] |
Верзија на датум 29. фебруар 2012. у 12:00
Севернолапонски језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик с највише говорника међу лапонским језицима. Број говорника је око 20.000.
Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.
Класификација
Севернолапонски језик спада у лапонске језике, који чине огранак уралске језичке породице.
Карактеристике
Севернолапонски је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству с лапонским језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.
Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.
Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.
Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.
Статус
Севернолапонски у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.