Црвена буржоазија — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Прве критике на рачун нове класе у Југославији је изнио [[Милован Ђилас]] 1953. и 1954. у часопису [[Нова мисао]] и новинама [[Борба (новине) |Борба]], у којима је критиковао стварање „нове касте“, привилегије, хијерархију, идејну искључивост, партијску државу, партијски монопол, корупцију, бирократизам, култ личности, стаљинизам и друго.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе">''Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе'' 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) {{ср}}</ref> Први помен израза „нова каста“ Ђилас је објавио у тексту „Почетак краја и почетка“ у Новој мисли у августу 1953, да би га неколико година касније замијенио изразом „нова класа“.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> |
Прве критике на рачун нове класе у Југославији је изнио [[Милован Ђилас]] 1953. и 1954. у часопису [[Нова мисао]] и новинама [[Борба (новине) |Борба]], у којима је критиковао стварање „нове касте“, привилегије, хијерархију, идејну искључивост, партијску државу, партијски монопол, корупцију, бирократизам, култ личности, стаљинизам и друго.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе">''Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе'' 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) {{ср}}</ref> Први помен израза „нова каста“ Ђилас је објавио у тексту „Почетак краја и почетка“ у Новој мисли у августу 1953, да би га неколико година касније замијенио изразом „нова класа“.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> Његов чланак „Анатомија једног морала“ (Нова мисао јануар 1954) се директно бави питањима „партијске елите“, након чијег објављивања је Нова мисао забрањена и угашена.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> У „Антомији једног морала“ Ћилас директно критикује нову елиту: |
||
{{Цитат3|У том ипак издвојеном и затвореном свијету, који се изван угланчаних и помпезних скоројевичких канцеларија увијек кретао по истим — својим љетовалиштима, по истим — својим клубовима, по истим — својим вилама и истим — својим ложама у позориштима и на стадионима.|Милован Ђилас, ''Антомија једног морала'', Нова мисао, Београд (јануар 1954)}} |
|||
Због Ђиласових текстова руководство СКЈ је сазвало Трећи ванредни пленум СК СКЈ 16. и 17. јануара 1954. на коме је на основу реферата које су изнијели [[Јосип Броз]] и [[Едвард Кардељ]] одлучено да су Ђиласови ставови противни програму [[СКЈ]] те да се он искључи из Централног комитета и уклони са свих дужности у СКЈ.<ref name="Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе"></ref> |
|||
Појам „црвена буржоазија“ се помиње и у филмовима [[црни талас|црног таласа]], попут Макевејевих [[Мистерије организма|Мистерија организма]] (1971) и Жилникових [[Рани радови|Раних радова]] (1969). |
Појам „црвена буржоазија“ се помиње и у филмовима [[црни талас|црног таласа]], попут Макевејевих [[Мистерије организма|Мистерија организма]] (1971) и Жилникових [[Рани радови|Раних радова]] (1969). |
||
| Ред 15: | Ред 19: | ||
* ''Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас'', Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009) |
* ''Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас'', Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009) |
||
* ''Тако је то било 2'' (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001) |
* ''Тако је то било 2'' (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001) |
||
* ''Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе'' 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) [http://balkaninstitut.academia.edu/VeljkoStanic/Papers/572871/Milovan_Dilas_1953_54-izmedu_revolucije_i_slobode] |
|||
* ''Магични круг Милована Ђиласа'', Вељко Станић, чланци који су изашли у Политици (28. 6. 2010 - 9. 7. 2010) [http://balkaninstitut.academia.edu/VeljkoStanic/Papers/572935/_] |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 8. март 2012. у 09:18
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Црвена буржоазија је појам којим се означава новонастала владајућа класа, слој повлаштених у ФНРЈ и СФР Југославији који су критички названи „црвени буржуји“. Односи се на руководство Комунистичке партије Југославије, касније Савеза комуниста Југославије.[1] Југословенско социјалистичко друштво је према циљевима зацртаним од стране КПЈ тежило нестанку класа и општој једнакости свих, тако да је појава привилегованих и нејаднакости у друштву изазвала кулминацију незадовољства претстављену у Студентским демонстрацијама 1968. Студенти су током демонстрација 1968. истакли плакате: „Доле црвена буржоазија“, „Доле кнежеви социјализма“, „Лопови са црвеним књижицама!“, „Феудалци у дедињским вилама и мерцедесима!“, „Ми смо синови радног народа“, „Доста је корупције“, „Против све већег богаћења појединаца на рачун радничке класе – против акционарског социјализма – против незапослености која тера наше раднике у капиталистичке земље на рад“, „Свима једнаке услове за школовање“ и друге.[2][1][3]
Историја
Прве критике на рачун нове класе у Југославији је изнио Милован Ђилас 1953. и 1954. у часопису Нова мисао и новинама Борба, у којима је критиковао стварање „нове касте“, привилегије, хијерархију, идејну искључивост, партијску државу, партијски монопол, корупцију, бирократизам, култ личности, стаљинизам и друго.[4] Први помен израза „нова каста“ Ђилас је објавио у тексту „Почетак краја и почетка“ у Новој мисли у августу 1953, да би га неколико година касније замијенио изразом „нова класа“.[4] Његов чланак „Анатомија једног морала“ (Нова мисао јануар 1954) се директно бави питањима „партијске елите“, након чијег објављивања је Нова мисао забрањена и угашена.[4] У „Антомији једног морала“ Ћилас директно критикује нову елиту:
| „ | У том ипак издвојеном и затвореном свијету, који се изван угланчаних и помпезних скоројевичких канцеларија увијек кретао по истим — својим љетовалиштима, по истим — својим клубовима, по истим — својим вилама и истим — својим ложама у позориштима и на стадионима. | ” |
| — Милован Ђилас, Антомија једног морала, Нова мисао, Београд (јануар 1954) | ||
Због Ђиласових текстова руководство СКЈ је сазвало Трећи ванредни пленум СК СКЈ 16. и 17. јануара 1954. на коме је на основу реферата које су изнијели Јосип Броз и Едвард Кардељ одлучено да су Ђиласови ставови противни програму СКЈ те да се он искључи из Централног комитета и уклони са свих дужности у СКЈ.[4]
Појам „црвена буржоазија“ се помиње и у филмовима црног таласа, попут Макевејевих Мистерија организма (1971) и Жилникових Раних радова (1969).
Види још
Литература
- Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас, Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009)
- Тако је то било 2 (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001)
- Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) [1]
- Магични круг Милована Ђиласа, Вељко Станић, чланци који су изашли у Политици (28. 6. 2010 - 9. 7. 2010) [2]
Извори
- ^ а б Тако је то било 2 (Шездесетосма), Рајко Максимовић, Београд (2001) (језик: српски)
- ^ Друштво у покрету: Нови друштвени покрети у Југославији од 1968. до данас, Ђорђе Томић и Петар Атанацковић, Цензура, Нови Сад (2009) (језик: српски)
- ^ „Лопов земљу притиско”. Политика. 13. 6. 2009. Приступљено 7. 3. 2012.
- ^ а б в г Милован Ђилас 1953/54-између револуције и слободе 251-278, Вељко Станић, Токови историје (часопис Института за новију историју Србије) 3-4, Београд (2008) (језик: српски)