Параноја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: eu:Paranoia |
м razne ispavke |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
'''Параноја''' је [[психоза]] за коју су карактеристичне болесне [[идеја|идеје]] величине и прогањања, док је интелигенција особе очувана. Зато се ова [[болест]] понекад назива „разумно лудило”.<ref name="isbn0-7020-2490-2">{{cite book |author=Phelan, Michael; Wright, Padraig; Julian Stern |title=Core psychiatry |publisher=Saunders |location=Philadelphia |year=2000 |isbn=0-7020-2490-2}}</ref> По Крепелну, параноја је суманутост која се карактерише „спорим и подмуклим развојем трајног и суманутог система са очуваношћу јасноће и реда у мислима, вољи, делању”. Параноик најчешће логично расуђује, односно изводи исправне закључке, али из погрешних [[премиса]].<ref>{{РСР}}</ref> |
'''Параноја''' је [[психоза]] за коју су карактеристичне болесне [[идеја|идеје]] величине и прогањања, док је интелигенција особе очувана. Зато се ова [[болест]] понекад назива „разумно лудило”.<ref name="isbn0-7020-2490-2">{{cite book |author=Phelan, Michael; Wright, Padraig; Julian Stern |title=Core psychiatry |publisher=Saunders |location=Philadelphia |year=2000 |isbn=0-7020-2490-2}}</ref> По Крепелну, параноја је суманутост која се карактерише „спорим и подмуклим развојем трајног и суманутог система са очуваношћу јасноће и реда у мислима, вољи, делању”. Параноик најчешће логично расуђује, односно изводи исправне закључке, али из погрешних [[премиса]].<ref>{{РСР}}</ref> |
||
== Извори == |
|||
==Референце== |
|||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
Верзија на датум 13. март 2012. у 09:45
Параноја | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | психијатрија, психологија, психотерапија |
МКБ-10 | F20.0, F22.0, F22.8 |
МКБ-9-CM | 295.3, 297.1, 297.2 |
MeSH | D010259 |
Параноја је психоза за коју су карактеристичне болесне идеје величине и прогањања, док је интелигенција особе очувана. Зато се ова болест понекад назива „разумно лудило”.[1] По Крепелну, параноја је суманутост која се карактерише „спорим и подмуклим развојем трајног и суманутог система са очуваношћу јасноће и реда у мислима, вољи, делању”. Параноик најчешће логично расуђује, односно изводи исправне закључке, али из погрешних премиса.[2]
Извори
- ^ Phelan, Michael; Wright, Padraig; Julian Stern (2000). Core psychiatry. Philadelphia: Saunders. ISBN 0-7020-2490-2.
- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Литература
- Canetti, Elias (1962). Crowds and Power. Translated from the German by Carol Stewart. Gollancz, London. 1962.
- Farrell, John (2006). Paranoia and Modernity: Cervantes to Rousseau. Cornell University Press.
- Freeman, D. & Garety, P. A. (2004). Paranoia: The Psychology of Persecutory Delusions. Hove: Psychology Press. ISBN 1-84169-522-X
- Igmade (Stephan Trüby et al., eds.), 5 Codes: Architecture, Paranoia and Risk in Times of Terror, Birkhäuser 2006. ISBN 3-7643-7598-1
- Kantor, Martin (2004). Understanding Paranoia: A Guide for Professionals, Families, and Sufferers. Westport: Praeger Press. ISBN 0-275-98152-5
- Munro, A. (1999). Delusional disorder. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-58180-X
- Sant, P. (2005). Delusional disorder. Punjab: Panjab University Chandigarh. ISBN 0-521-58180-X
- Sims, A. (2002). Symptoms in the mind: An introduction to descriptive psychopathology (3rd edition). Edinburgh: Elsevier Science Ltd. ISBN 0-7020-2627-1
- Siegel Ronald K. (1994). Whispers: The Voices of Paranoia. New York: Crown. ISBN 0684802856.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |