Платонска љубав — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот додаје: uk:Платонічне кохання |
м razne ispavke |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Платонска љубав''' (Латин. јез.: ''amor platonicus'') је појам који је произишао из [[Платон]]овог дијалога „Гозба“, у којем Платон каже да је љубав (ерос) филозофски нагон за спознајом идеја. Касније је овај термин почео да се користи за љубав у којој је искључена телесност. Ово је произашло из Паусанијеве беседе у „Гозби“, где он каже: „Рђав је онај обични љубавник који више воли тело но душу...“. Овај промењени смисао ушао је у колоквијални говор у доба ренесансе<ref>Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.</ref>. |
'''Платонска љубав''' (Латин. јез.: ''amor platonicus'') је појам који је произишао из [[Платон]]овог дијалога „Гозба“, у којем Платон каже да је љубав (ерос) филозофски нагон за спознајом идеја. Касније је овај термин почео да се користи за љубав у којој је искључена телесност. Ово је произашло из Паусанијеве беседе у „Гозби“, где он каже: „Рђав је онај обични љубавник који више воли тело но душу...“. Овај промењени смисао ушао је у колоквијални говор у доба ренесансе<ref>Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.</ref>. |
||
== |
== Извори == |
||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
Верзија на датум 13. март 2012. у 14:19
Платонска љубав (Латин. јез.: amor platonicus) је појам који је произишао из Платоновог дијалога „Гозба“, у којем Платон каже да је љубав (ерос) филозофски нагон за спознајом идеја. Касније је овај термин почео да се користи за љубав у којој је искључена телесност. Ово је произашло из Паусанијеве беседе у „Гозби“, где он каже: „Рђав је онај обични љубавник који више воли тело но душу...“. Овај промењени смисао ушао је у колоквијални говор у доба ренесансе[1].
Извори
- ^ Филозофијски речник, Матица хрватска, Загреб 1984.