Пређи на садржај

Анихилација — разлика између измена

нема резимеа измене
м (ситно)
Адитивни [[квантни број]]еви античестица супротни су квантним бројевима одговарајућих честица тако да је сума свих квантних бројева првобитног пара једнака нули. То значи да у судару честице и њене античестице могу да настану свакојаке комбинације честица под условом да је збир њихових квантних бројева нула и да су задовољени [[закон одржања енергије]] и [[закон одржања импулса|импулса]]. Када се ради о нискоенергијским анихилацијама најчешће долази до стварања [[фотон]]а, међутим, у високоенергијским анихилацијама (сударачима честица) могу да настану бројне егзотичне тешке честице.
 
<!--
 
 
 
== Примери анихилације ==
== Examples of annihilation ==
 
Нискоенергијски [[електрон]] и [[позитрон]] анихилацијом могу да пређу само у два [[фотон]]а (гама зрака) пошто енергија њихове масе мировања није довољна да се произведу теже честице. Међутим, ако једна од честица, или обе, има довољно велику кинетичку енергију може да дође до настанка и тежих честица. За анализу таквих догађаја конструисан је велики електрон-позитрон сударач (LEP - large electron positron collider) у Женеви у Европском центру за нуклеарна истраживања (CERN).
[[Image:kkbar had.png|frame|An example of a virtual [[pion]] pair which influences the propagation of a [[kaon]] causing a neutral kaon to ''mix'' with the antikaon. This is an example of [[renormalization]] in [[quantum field theory]]&mdash; the field theory being necessary because the number of particles changes from one to two and back again.]]
 
Анихилација пара електрон-позитрон у један фотон
 
e<sup>-</sup>&nbsp;+&nbsp;e<sup>+</sup>&nbsp;→&nbsp;γ,
 
није могућа јер у таквом процесу не може да се задовољи закон о одржању импулса.
 
У анихилацији тежих честица, рецимо [[протон]]а и [[антипротон]]а или [[неутрон]]а и [[антинеутрон]]а могу да настану бројне комбинације нових честица. Анализа таквих реакција је један од важнијих проблема којим се бави савремена физика. За ту сврху је у Фермијевој лабораторији у САД (Fermilab) конструисан ТЕВАТРОН, сударач протона и антипротона у којем честице могу да достигну енергију од 1 TeV ([[тера]] електронволт = 1 000 000 000 000 eV). У анихилацији протона и антипротона 1995. godine откривен је t-кварк.
 
When a low-energy [[electron]] annihilates a low-energy [[positron]] (anti-electron), they can only produce two [[gamma ray]] [[photon]]s, since the electron and positron do not carry enough [[mass-energy]] to produce heavier particles. However, if one or both particles carry a larger amount of kinetic energy, various other particle pairs can be produced. See [[electron-positron annihilation]].
 
The annihilation (or decay) of an electron-positron pair into a ''single'' photon, e<sup>+</sup>&nbsp;+&nbsp;e<sup>-</sup>&nbsp;→&nbsp;γ, cannot occur because energy and momentum would not be conserved in this process. The reverse reaction is also impossible for this reason, except in the presence of another particle that can carry away the excess energy and momentum. However, in [[quantum field theory]] this process is allowed as an intermediate quantum state. Some authors justify this by saying that the photon exists for a time which is short enough that the violation of [[energy conservation]] can be accommodated by the [[uncertainty principle]]. Others choose to assign the intermediate photon a non-zero mass. (The mathematics of the theory are unaffected by which view is taken.) This opens the way for '''virtual pair''' production or annihilation in which a one-particle quantum state may fluctuate into a two-particle state and back again. {{citation-needed}} These processes are important in the [[vacuum state]] and [[renormalization]] of a quantum field theory. It also allows [[neutral particle mixing]] through processes such as the one pictured here.
-->
[[Категорија:Физика]]
[[Категорија:Физичка хемија]]
2.113

измена