Вештачки радиоактивни изотопи — разлика између измена
м Бот Додаје: gl:Radioisótopo sintético |
м Разне исправке |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Вештачки радиоактивни изотопи''' су [[радиоактивност|радиоактивни]] [[изотоп]]и који се не јављају у природним условима на Земљи. |
'''Вештачки радиоактивни изотопи''' су [[радиоактивност|радиоактивни]] [[изотоп]]и који се не јављају у природним условима на Земљи. |
||
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара. |
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара. |
||
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне [[секунда|секунде]]) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо [[позитрон емисиона томографија]] користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин). |
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне [[секунда|секунде]]) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо [[позитрон емисиона томографија]] користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин). |
||
Верзија на датум 25. март 2012. у 08:18
Вештачки радиоактивни изотопи су радиоактивни изотопи који се не јављају у природним условима на Земљи.
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне секунде) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо позитрон емисиона томографија користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин).
Дугоживећи радиоактивни изотопи настали сагоревањем нукеарног горива у атомским цетралама представљају највећи проблем у складиштењу истрошеног нуклеарног горива.