Вештачки радиоактивни изотопи — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: gl:Radioisótopo sintético
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
'''Вештачки радиоактивни изотопи''' су [[радиоактивност|радиоактивни]] [[изотоп]]и који се не јављају у природним условима на Земљи.<br>
'''Вештачки радиоактивни изотопи''' су [[радиоактивност|радиоактивни]] [[изотоп]]и који се не јављају у природним условима на Земљи.

Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.<br>
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.

Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне [[секунда|секунде]]) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо [[позитрон емисиона томографија]] користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин).
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне [[секунда|секунде]]) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо [[позитрон емисиона томографија]] користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин).



Верзија на датум 25. март 2012. у 08:18

Вештачки радиоактивни изотопи су радиоактивни изотопи који се не јављају у природним условима на Земљи.

Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.

Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне секунде) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо позитрон емисиона томографија користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин).

Дугоживећи радиоактивни изотопи настали сагоревањем нукеарног горива у атомским цетралама представљају највећи проблем у складиштењу истрошеног нуклеарног горива.