Никола Тасић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 36: Ред 36:
*[http://www.rastko.org.rs/arheologija/ntasic-eneolit.html Eneolitske kulture centralnog i zapadnog Balkana]
*[http://www.rastko.org.rs/arheologija/ntasic-eneolit.html Eneolitske kulture centralnog i zapadnog Balkana]
*[http://www.planeta.org.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Планета]
*[http://www.planeta.org.rs/02/nauka_kao_zivot.htm Планета]
*[http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]
*[http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca.html#_Toc504111709 Винча]* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]
== Спољашње везе ==
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/Clan.aspx?arg=1316, Биографија на сајту САНУ]
*Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – -{Who is who}-, 1995.
*Ко је ко у Србији, биографски лексикон: интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна, спортска елита Србије, Београд, Библиофон – -{Who is who}-, 1995.



Верзија на датум 30. март 2012. у 08:52

Никола Тасић
Датум рођења(1932-01-19)19. јануар 1932.(92 год.)
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија

Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава, Градина на Босуту...

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Одабрана библиографија

  • Неолитска пластика, (1973).
  • Праисторија Војводине, (1974).
  • Праисторија југословенских земаља, (1979).
  • Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).

Спољашње везе