Максим (митраљез) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 3: Ред 3:
|слика= Serb machine-gun section.JPG
|слика= Serb machine-gun section.JPG
|текст_уз_слику = Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са Максим митраљезом
|текст_уз_слику = Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са Максим митраљезом
|Врста= Митраљез
|Врста= [[Митраљез]]
|Порекло= [[Велика Британија]]
|Порекло= [[Велика Британија]]
|Корисници=[[Краљевина Србија]], [[Велика Британија]], [[Сједињене Америчке Државе]], [[Руска Империја]], [[Совјетски Савез]], [[Немачко царство]], [[Османско царство]], [[Краљевина Италија]], [[Финска]].
|Корисници=[[Краљевина Србија]], [[Велика Британија]], [[Сједињене Америчке Државе]], [[Руска Империја]], [[Совјетски Савез]], [[Немачко царство]], [[Османско царство]], [[Краљевина Италија]], [[Финска]].

Верзија на датум 9. април 2012. у 23:55

Максим
Српско митраљеско одељење у Првом светском рату са Максим митраљезом
ВрстаМитраљез
ПореклоВелика Британија
Употреба
Употреба уКраљевина Србија, Велика Британија, Сједињене Америчке Државе, Руска Империја, Совјетски Савез, Немачко царство, Османско царство, Краљевина Италија, Финска.
Бојно деловањеПрви светски рат, Други светски рат, Руски грађански рат, Други Бурски рат, Боксерски устанак, Руско-јапански рат, Корејски рат
Производња
ВаријантеВикерс, МГ 08, ПМ М1910, Шкода М1909
Спецификације
Маса27.2 kg kg
Дужина107.9cm mm
Начин дејствааутоматски
Брзина паљбе500 мет/мин
Брзина зрна744 m/s
Магацинреденик од 250ком, метака
Нишанмеханички

Митраљез Максим је пешадијско аутоматско наоружање, пројектован је 1884. од стране британског проналазача Стивенса Максима, по коме је и добио назив.

Карактеристике

Максим је могао да испали 600 метака у минути. У поређењу са савременим митраљезима, Максим је био претежак и гломазан.Иако је за његово коришћење био потребан само један војник, у ратним условима било је потребно најмање четири војника, који би пунили митраљез са муницијом, доносли воду за хлађење, одређивали мету. Просечна тежина Максима је била 27.2 kg, дужина 107.9 cm, а дужина цеви 67.3cm.

Историја употребе

Стивенс Максим је свој митраљез пријавио као патент 1883. године, а рад митраљеза је демонстриран пред публиком 1884. Оружије је кориштено приликом британских експедиција у Африци, ради одбране од напада домородаца, пре свега зато што су се домородци плашили звука митраљеза. Прва војска која је добила Максимов митраљез је Сингапурски добровољачи корпус 1889. године. Први пут је коришћен од стране Британских колонијалних снага у Матабела рату (1893-1894), приликом колонизације Родезије.

Модел Максима из 1895.

Ускоро су многе Европске земље укључиле Максим у своје наоружање, а поново је коришћен у Руско-Јапанском рату, од стране руске војске. У Првом светском рату (1914-1918), Максим је у разним варијантама коришћен од стране: Краљевине Србије, Аустроугарске, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Руске Империје, Совјетског Савеза, Немачког царства, Османскг царства и Краљевине Италије. Такође се користио и у Руском грађанском рату, од стране разних формација: Белогардејаца, Бољшевика, Црне армије (Анархиста). Током рата војници Црне армије, су Максим монтирали на коњска кола (тачанке).

Датотека:Makhno's Wagon.jpg
Тачанка

Совјетски Савез је модернизовао Максим 1930. године, тако да је остао у употреби од стране Црвене армије током Другог светског рата.

Корисници

Варијанте

Занимљивости

Председник Руске федерације Дмитриј Медведев пуца из Максима

Митраљез Максим због своје велике убојите моћи, имао је велики утицај на тадашњу културу, тако да је у Српском језику до данас остао израз "Лупа као Максим по дивизији".[1][2] Руски председник Дмитриј Медведев, је свој обилазак војног полигона искористио да опали неколико рафала из овог старог оружија.[3] Британски писац Жозеф Илер Пјер Белок, је у својој поеми Максиму посветио неколико стихова:

  • "Whatever happens, we have got
  • The Maxim gun, and they have not"
  • "Шта год да се деси, добили смо
  • Максимов митраљез, а они нису".[4]

Спољашње везе

Литература

  • Anon, Vickers, Sons and Maxim Limited: Their Works and Manufactures. London (1898).
  • Callwell, Colonel C.E. (1990). Small Wars, a Tactical Textbook for Imperial Soldiers. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-071-5.
  • Chivers, C. J. (2010). The Gun. Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-7076-2.
  • Ferguson, Niall (2004). Empire. Penguin Books. ISBN 0-14-100754-0.
  • Goldsmith, Dolf F. (1989). The Devil's Paintbrush. Sir Hiram Maxim's Gun. Collector Grade Publications, Toronto. ISBN 0-88935-056-6.
  • McCallum, Iain (1999). Blood Brothers. Hiram and Hudson Maxim: Pioneers of Modern Warfare. London: Chatham Publishing. ISBN 1-86176-096-5.
  • Ellis, John (1976). The Social History of the Machine Gun. London: Pimlico.

Референце

  1. ^ http://www.domaci.de/viewtopic.php?t=36932
  2. ^ http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=427.0;wap2
  3. ^ http://www.kremlin.ru/photo/742?page=1
  4. ^ http://www.colonialwargaming.co.uk/Inspiration/Poetry/Newbolt/Traveller.htm