Дуж — разлика између измена
м r2.7.2) (Робот: додато eu:Zuzenki |
м r2.7.1) (Робот: додато tt:Кисемтә |
||
Ред 84: | Ред 84: | ||
[[sv:Linjestycke]] |
[[sv:Linjestycke]] |
||
[[ta:கோட்டுத்துண்டு]] |
[[ta:கோட்டுத்துண்டு]] |
||
[[tt:Кисемтә]] |
|||
[[th:ส่วนของเส้นตรง]] |
[[th:ส่วนของเส้นตรง]] |
||
[[vi:Đoạn thẳng]] |
[[vi:Đoạn thẳng]] |
Верзија на датум 14. април 2012. у 20:57
Дуж се може дефинисати као скуп тачака једне праве између две њене различите тачке заједно са тим тачкама. Такође може се и посматрати као пресек две полуправе, које припадају истој правој, који није полуправа.
У принципу, сама дуж је једнозначно одређена са:
- Две тачке, које престављају њене крајеве.
- Једном тачком, и вектором са коефицијентом који одређују другу тачку дужи
Дуж коју чине тачке A и B се обележава са и идентична је дужи .
Пример
Рецимо да је дата дуж . Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку A за референцу. Тада ће тачка B моћи бити изражена преко ње на следећи начин:
Ако нам је жеља да на исти начин изразимо тачку A, релација ће изгледати овако:
Све тачке између A и B, укључујући и њих саме ће бити одређене следећом релацијом:
Ако постоји потреба да буде употребљен јединични вектор, запис ће изгледати овако:
Тиме је одређена и дуж.
Дужина дужи
Дужина дужи је растојање између тачака A и B. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:
Конкретно у дводимензионом простору, где су и :
Конкретно у тродимензионом простору, где су и :