Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена
м portal biografija |
Нема описа измене |
||
| Ред 10: | Ред 10: | ||
| месец_рођења = новембар |
| месец_рођења = новембар |
||
| година_рођења = 1840. |
| година_рођења = 1840. |
||
| место_рођења = |
| место_рођења = [[Београд]] |
||
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] |
| држава_рођења = [[Кнежевина Србија]] |
||
| дан_смрти = 16. |
| дан_смрти = 16. |
||
Верзија на датум 26. април 2012. у 05:40
Драгутин Милутиновић | |
|---|---|
 Драгутин Драгиша Милутиновић | |
| Датум рођења | 29. новембар 1840. |
| Место рођења | Београд Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 16. децембар 1900. (60 год.) |
| Место смрти | Панчево Аустроугарска |
Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840 – Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.
Биографија
Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).
Литература
- Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.
Спољашње везе
 | Овај чланак везан за историчаре уметности је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |