Верзија на датум 3. мај 2012. у 10:27

Диноша је насеље у општини Подгорица(градска општина Тузи) у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 520 становника (према попису из 1991. било је 785 становника).Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 км2.

Историја

Диноша
Диноша;
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Подгорица
Становништво
— (2011)	520
Географске карактеристике
Координате	42° 25′ 04″ С; 19° 20′ 12″ И / 42.417833° С; 19.336666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Диноша Диноша на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број	020
Регистарска ознака	PG

Стари вијек

Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).

Средњи вијек

У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети , уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.

Османска власт

За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).

Демографија

У насељу Диноша живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,4 година (35,9 код мушкараца и 34,9 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,86.

Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2003. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	272
1953.	377
1961.	457
1971.	575
1981.	669
1991.	785	570
2003.	963	520

Етнички састав према попису из 2003.^[2]‍

Албанци	497	95,57%
Црногорци	7	1,34%
Бошњаци	7	1,34%
Муслимани	2	0,38%
Срби	1	0,19%
непознато	6	1,15%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	3	4
80+	10	6
75—79	8	5
70—74	2	9
65—69	14	12
60—64	9	17
55—59	10	9
50—54	24	12
45—49	16	24
40—44	10	16
35—39	15	11
30—34	11	20
25—29	18	19
20—24	17	21
15—19	18	25
10—14	24	26
5—9	22	16
0—4	16	21
Просек :	20	8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	53	77	85	82	97	107	132

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	107	4	6	21	21	17	18	8	4	5	3

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	185	61	118	6	0
Женски	210	60	125	23	2
УКУПНО	395	121	243	29	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	61	13	0	0	8
Женски	20	4	0	0	4
УКУПНО	81	17	0	0	12
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	3	0	11
Женски	0	0	2	0	1
УКУПНО	0	3	5	0	12
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	9	4
Женски	0	1	0	6	2
УКУПНО	0	1	2	15	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	2
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	6	0	0	2

Референце

^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Спољашње везе

Шаблон:Општина Подгорица

[1] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176

[2] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9

[3] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Диноша''' је насеље у [[општина Подгорица|општини Подгорица]] у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]] било је 520 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 785 становника).
+'''Диноша''' је насеље у [[општина Подгорица|општини Подгорица]](градска општина Тузи) у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]] било је 520 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 785 становника).Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског)  долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 км2.
+=Историја=
+==Стари вијек==
+Диноша је као насеље постојала   још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).
+===Средњи вијек===
+У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је  добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље  је посједовало своје планине у  областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети , уз уобичајену накнаду,  стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.
+===Османска власт===
+За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).
 {{Насељено место у ЦГ
 |место=Диноша