Парк природе Сићевачка клисура — разлика између измена
м додана категорија Градска општина Нишка Бања помоћу геџета HotCat |
м Мислим да имам неку слику за ово |
||
| Ред 18: | Ред 18: | ||
| governing_body = [[Србија]] |
| governing_body = [[Србија]] |
||
}} |
}} |
||
'''Сићевачка клисура''' налази се у [[Источна Србија|источној Србији]] на територији града [[Ниш |
'''Сићевачка клисура''' налази се у [[Источна Србија|источној Србији]] на територији града [[Ниш]]а и [[Општина Бела Паланака|општине Бела Паланка]]. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке [[Нишава|Нишаве]], која се због карактеристичног морфолошког сколпа и села [[Сићево|Сићева]] у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села Долац на изласку из Белопаланачке котлине до села [[Просек (Ниш)|Просек]] на уласку у [[Нишка котлина|Нишку котлину]], на дужини од око 17 км. |
||
== Постанак и целине == |
== Постанак и целине == |
||
Настала је усецањем [[Нишава|Нишаве]] у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине 7 км, усечен између узвишења Облик и венца [[Сврљишке планине|Сврљишких планина]], који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови [[Сури орао|Сурог орла]] у [[Србија|Србији]]. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 метара. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са [[Јелашничка клисура|Јелашничком клисуром]], налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска [[ |
Настала је усецањем [[Нишава|Нишаве]] у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине 7 км, усечен између узвишења Облик и венца [[Сврљишке планине|Сврљишких планина]], који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови [[Сури орао|Сурог орла]] у [[Србија|Србији]]. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 метара. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са [[Јелашничка клисура|Јелашничком клисуром]], налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска [[ендемит]]а, [[Српска рамонда|српске рамонде]] и [[Наталијина рамонда|Наталијине рамонде]]. |
||
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 км, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 км и морфолошки је веома разнолика. |
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 км, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 км и морфолошки је веома разнолика. |
||
Верзија на датум 4. мај 2012. у 00:35
 |
| Парк природе Грмија | |
|---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Ниш, Бела Паланка |
| Управљачко тијело | Србија |
Сићевачка клисура налази се у источној Србији на територији града Ниша и општине Бела Паланка. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке Нишаве, која се због карактеристичног морфолошког сколпа и села Сићева у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села Долац на изласку из Белопаланачке котлине до села Просек на уласку у Нишку котлину, на дужини од око 17 км.
Постанак и целине
Настала је усецањем Нишаве у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине 7 км, усечен између узвишења Облик и венца Сврљишких планина, који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови Сурог орла у Србији. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 метара. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са Јелашничком клисуром, налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска ендемита, српске рамонде и Наталијине рамонде.
Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 км, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 км и морфолошки је веома разнолика.
Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока.
Кречњачи терени подручја одликују се појавом крашких облика рељефа. Од површинских облика заступљени су каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне пећине, поткапине, јаме, остењаци и др.
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута Via Militaris.