Архив Југославије — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 39: | Ред 39: | ||
Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1920.]] године, али је Архив основан тек након [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1950.]] године под називом '''Државна архива ФНРЈ'''. Овај назив промењен је [[1964.]] године у '''Архив Југославије''' и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од [[2003.]] до [[2009.]] када је стварањем Државне заједнице преименован у '''Архив Србије и Црне Горе'''). <ref>''Архив Југославије'', Београд, Архив Југославије, 2010.</ref> |
Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[1920.]] године, али је Архив основан тек након [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1950.]] године под називом '''Државна архива ФНРЈ'''. Овај назив промењен је [[1964.]] године у '''Архив Југославије''' и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од [[2003.]] до [[2009.]] када је стварањем Државне заједнице преименован у '''Архив Србије и Црне Горе'''). <ref>''Архив Југославије'', Београд, Архив Југославије, 2010.</ref> |
||
== Грађа Архива Југославије == |
== Грађа Архива Југославије == |
||
| Ред 47: | Ред 46: | ||
Архивску грађу периода [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] чини 146 фондова насталих у раздобљу од [[1918.]] до [[1945.]] године. |
Архивску грађу периода [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] чини 146 фондова насталих у раздобљу од [[1918.]] до [[1945.]] године. |
||
Архивску грађу послератне [[Југославија|Југославије]] чине 633 фонда настала у периоду од [[1945.]] до [[2006.]] године.<ref>''Архив Југославије'', Београд, Архив Југославије, 2010.</ref> |
Архивску грађу послератне [[Југославија|Југославије]] чине 633 фонда настала у периоду од [[1945.]] до [[2006.]] године.<ref>''Архив Југославије'', Београд, Архив Југославије, 2010.</ref> |
||
== Зграда Архива Југославије == |
== Зграда Архива Југославије == |
||
| Ред 55: | Ред 53: | ||
Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад '''Мушке гимназије Краља Александра Првог'''. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за '''Гимназију''' (зграда данашње [[Војна Гимназија|Војне Гимназије]]). Градња је трајала од [[1934.]]. до [[1936.]]године. <ref>Момчило Анђелковић, ''Зграда Архива Југославије'', Београд, 2003.</ref> |
Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад '''Мушке гимназије Краља Александра Првог'''. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за '''Гимназију''' (зграда данашње [[Војна Гимназија|Војне Гимназије]]). Градња је трајала од [[1934.]]. до [[1936.]]године. <ref>Момчило Анђелковић, ''Зграда Архива Југославије'', Београд, 2003.</ref> |
||
Савет Дома 12. октобра [[1934.]] доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] . Биста краља [[Александар|Александра]], за чију израду је искоришћен рад вајара [[Славко Милетић|Славка Милетића]], враћена је 2003. године. |
Савет Дома 12. октобра [[1934.]] доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу [[Александар I Карађорђевић|Александру I Карађорђевићу]] . Биста краља [[Александар|Александра]], за чију израду је искоришћен рад вајара [[Славко Милетић|Славка Милетића]], враћена је 2003. године. |
||
| Ред 61: | Ред 58: | ||
Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе. |
Одлуком [[СИВ]]-а зграда је [[1969.]] додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе. |
||
== Локација Архива Југославије == |
== Локација Архива Југославије == |
||
| Ред 67: | Ред 63: | ||
Зграда Архива налази се на [[Сењак]]у, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир [[Ваведење]], [[Музеј краља Петра I|Музеј краља Петра Првог]], [[Факултет ликовне уметности]], као бројне амбасаде и резиденције. |
Зграда Архива налази се на [[Сењак]]у, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир [[Ваведење]], [[Музеј краља Петра I|Музеј краља Петра Првог]], [[Факултет ликовне уметности]], као бројне амбасаде и резиденције. |
||
Архив се налази у улици [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]] 33. |
Архив се налази у улици [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]] 33. |
||
==Види још== |
==Види још== |
||
| Ред 74: | Ред 69: | ||
* [[Сењак]] |
* [[Сењак]] |
||
* [[ФК Графичар]] |
* [[ФК Графичар]] |
||
==Напомене и референце== |
==Напомене и референце== |
||
{{извори}} |
{{извори}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 4. мај 2012. у 13:17
 |
| Архив Југославије | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Шаблон:ЗД СРБ Београд, Србија |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1933. |
| Коришћење | Архив |
| Број спратова | 3 |
| Површина | 8.000м2 |
Компаније
| |
| Архитекта | Војин Петровић |
Архив Југославије је институција која чува и штити архивску грађу насталу радом централних државних органа и организација југословенске државе од 1918. до 2006. године.. [1]
Оснивање Архива Југославије
Иницијатива за оснивање Архива југословенске државе настала је још у време Краљевине Југославије 1920. године, али је Архив основан тек након Другог светског рата 1950. године под називом Државна архива ФНРЈ. Овај назив промењен је 1964. године у Архив Југославије и под тим именом ради и дан данас (сем у периоду од 2003. до 2009. када је стварањем Државне заједнице преименован у Архив Србије и Црне Горе). [2]
Грађа Архива Југославије
Архив Југославије у оквиру 840 фондова и збирки чува 24,5 километара архивске грађе, настале у периоду од 1914. до 2006. године. Грађа се односи на рад централних органа власти и државне управе у области унутрашње и спољне политике, финансија, привреде, здравства, просвете, културе, социјалне политике, правосуђа, банкарства и др.
Архивску грађу периода Краљевине Југославије чини 146 фондова насталих у раздобљу од 1918. до 1945. године. Архивску грађу послератне Југославије чине 633 фонда настала у периоду од 1945. до 2006. године.[3]
Зграда Архива Југославије
Обишавши тридесетих година прошлог века колеџе у Енглеској (Оксфорд и Кембриџ), краљ Александар I Карађорђевић пожелео је да сличне образовне институције изгради и у својој земљи. По свом повратку, покренуо је у оквиру Двора широку акцију, како би се оваква идеја остварила подизањем једног Дома за средњошколску омладину на Топчидерском брду. Архитекта Војин Петровић пројектовао је импресивну троспратну грађевину, обликовану у стилу академизма, са главном фасадом окренутом рема Топчидерској звезди. Изградња Дома трајала је од 1931. до 1933. године и имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих школа. Врло брзо је констатовано да је зграда Дома недовољна да би се у њој обезбедили сви услови за боравак и рад питомаца, као и рад Мушке гимназије Краља Александра Првог. Стога су надлежни органи донели одлуку да се у непосредној близини изгради нови објекат за Гимназију (зграда данашње Војне Гимназије). Градња је трајала од 1934.. до 1936.године. [4]
Савет Дома 12. октобра 1934. доноси одлуку да се у парку испред централног дела Дома, подигне споменик краљу Александру I Карађорђевићу . Биста краља Александра, за чију израду је искоришћен рад вајара Славка Милетића, враћена је 2003. године.
По окупацији Београда Дом је престао са радом и у Дом су смештени Гестапо и Абвер. Након ослобођења објекат је преузело „Савезно министарство унутрашњих послова“ ондашње Југославије.
Одлуком СИВ-а зграда је 1969. додељена Архиву Југославије, а Одлуком Владе Републике Србије од 22. марта 2007. проглашена је за споменик културе.
Локација Архива Југославије
Зграда Архива налази се на Сењаку, елитном делу Београда, у оквиру културно-историјске целине Топчидер. Међу њима су: манастир Ваведење, Музеј краља Петра Првог, Факултет ликовне уметности, као бројне амбасаде и резиденције. Архив се налази у улици Васе Пелагића 33.
