Становништво — разлика између измена
Нема описа измене |
м Враћене измене 89.111.219.128 (разговор) на последњу измену корисника Escarbot |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Становништво''' једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Људско становништво је предмет изучавања више наука, као што су [[Демографија|демографија]], [[Социологија|социологија]] и [[друштвена географија]]. Једна од грана [[Екологија|екологије]] је биологија која изучава све врсте на [[Земља (планета)|планети Земљи]], па и људску врсту. [[Статистика|Статистиком]] становништва се мере промене њеног броја у простору и времену. Најчешће коришћена статистика становништва је [[Број становника]]. |
|||
באפעלקע |
|||
Populacija |
|||
== Опис становништва == |
|||
-Populacija je skup jedinki iste vrste na istom mjeestu koje zive u isto vrijeme, razmnozavaju se i ostavljaju plodno potomstvao |
|||
Osobine populacije |
|||
Опис становништва се може вршити на више начина: |
|||
-Osobine populacije su: |
|||
*Описним варијаблама (просечна висина, старосна, полна, образовна структура и слично) |
|||
-GUSTINA |
|||
*[[Генетика|Генетички]] (проценом учестаности појединих гена) |
|||
-PROSTORNI RASPORED |
|||
*Динамички ([[наталитет]], [[морталитет]], стопа раста, [[миграција|миграције]]) |
|||
-UZRASTNA STRUKTURA |
|||
-MORTALITET |
|||
== Светско становништво == |
|||
-NATALITET |
|||
{{Главни чланак|Списак држава по броју становника}} |
|||
-Gustina je broj jedniki na nekom mjestu, moze biti velika i mala. |
|||
-Prostorni raspored je nacin na koji su jedinke rasporedjene. |
|||
Оријентационо, на крају епохе [[Палеолит]]а (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја [[Неолит]]а (2 хиљаде година п. н. е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-те. Године [[1900]]. било нас је 1,6 милијарди, [[1960]]. 3 милијарде, [[1993]]. 5,5 милијарди, [[2003]]. 6,3 милијарди. |
|||
-Prostorni raspored moze biti: |
|||
a)slucajan |
|||
Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи. |
|||
b)grupni |
|||
v)ravnomjeran |
|||
Неки научници сматрају да свака територија има свој „капацитет“, који ограничава могућност раста становништва. Они тврде да неконтролисан раст становништва води у [[катастрофа|катастрофу]] [[Малтус]]овог типа. Постоје стручњаци који се не слажу са овом тезом. |
|||
-Uzrastna struktura je je odnos mladih i starih, ako je vise mladih populacija ce da raste a ako je vise starih populacija ce da opada. |
|||
- Mortalitete je broj umrlih. |
|||
У 1993. на свету је живело (у милионима људи): у [[Европа|Европи]] 728, [[Азија|Азији]] 3336, [[Африка|Африци]] 670, [[Северна Америка|Северној]] и [[Средња Америка|Средњој Америци]] 442, [[Јужна Америка|Јужној Америци]] 308, [[Аустралија|Аустралији]] и [[Океанија|Океанији]] 28. |
|||
- Natalitet je broj rodjenih. |
|||
Државе са највише становника у свету су [[Кина]] и [[Индија]]. |
|||
==Види још== |
|||
*http://www.populationdata.net Подаци о светском становништву |
|||
<!-- interwiki --> |
|||
{{Commonscat|Demography}} |
|||
[[Категорија:Демографија]] |
|||
[[Категорија:Социологија]] |
|||
[[Категорија:Демографија]] |
|||
[[af:Bevolking]] |
|||
[[ar:تجمع]] |
|||
[[ast:Población]] |
|||
[[id:Penduduk#Penduduk dunia]] |
|||
[[bg:Население]] |
|||
[[zh-min-nan:Jîn-kháu]] |
|||
[[jv:Pedunung]] |
|||
[[su:Populasi]] |
|||
[[be:Насельніцтва]] |
|||
[[be-x-old:Насельніцтва]] |
|||
[[bn:জনসংখ্যা]] |
|||
[[br:Poblañs]] |
|||
[[ca:Població]] |
|||
[[ceb:Populasyon]] |
|||
[[sn:Hugari]] |
|||
[[cy:Poblogaeth]] |
|||
[[cv:Халăх йышĕ]] |
|||
[[cs:Obyvatelstvo]] |
|||
[[da:Befolkning]] |
|||
[[de:Bevölkerung]] |
|||
[[et:Rahvastik]] |
|||
[[el:Πληθυσμός]] |
|||
[[en:Population]] |
|||
[[es:Población]] |
|||
[[eo:Loĝantaro]] |
|||
[[eu:Biztanleria]] |
|||
[[fa:جمعیت]] |
|||
[[fr:Population]] |
|||
[[fy:Befolking]] |
|||
[[fur:Popolazion]] |
|||
[[ga:Daonra]] |
|||
[[gv:Earroo yn phobble]] |
|||
[[gd:Àireamh-shluaigh]] |
|||
[[gl:Poboación]] |
|||
[[hak:Ngìn-khiéu]] |
|||
[[he:אוכלוסייה]] |
|||
[[hi:जनसंख्या]] |
|||
[[hr:Stanovništvo]] |
|||
[[ilo:Populasion]] |
|||
[[ia:Population]] |
|||
[[is:Mannfjöldi]] |
|||
[[it:Popolazione]] |
|||
[[ja:人口]] |
|||
[[ka:მოსახლეობა]] |
|||
[[kn:ಜನಸಂಖ್ಯೆ]] |
|||
[[ko:인구]] |
|||
[[ht:Popilasyon]] |
|||
[[ku:Gelhe]] |
|||
[[la:Numerus incolarum]] |
|||
[[lv:Iedzīvotāju skaits]] |
|||
[[lt:Populiacija]] |
|||
[[hu:Populáció]] |
|||
[[mk:Популација]] |
|||
[[mg:Mponina]] |
|||
[[mn:Хүн ам]] |
|||
[[nl:Bevolking]] |
|||
[[nds-nl:Bevolking]] |
|||
[[ce:Бахархой]] |
|||
[[no:Befolkning]] |
|||
[[nn:Folketal]] |
|||
[[oc:Populacion]] |
|||
[[pa:ਆਬਾਦੀ]] |
|||
[[pl:Liczba ludności]] |
|||
[[pt:População]] |
|||
[[ro:Populație]] |
|||
[[ru:Население]] |
|||
[[sa:जनसंख्या]] |
|||
[[sco:Indwallers]] |
|||
[[si:ලෝක ජනගහනය]] |
|||
[[simple:Population]] |
|||
[[sk:Obyvateľstvo]] |
|||
[[sl:Prebivalstvo]] |
|||
[[cu:Въсєлѥниѥ]] |
|||
[[fi:Väkiluku]] |
|||
[[sv:Befolkning]] |
|||
[[tl:Populasyon]] |
|||
[[te:జనాభా]] |
|||
[[th:ประชากร]] |
|||
[[vi:Dân số]] |
|||
[[tg:Аҳолӣ]] |
|||
[[tr:Nüfus]] |
|||
[[udm:Улӥсьёс]] |
|||
[[uk:Населення]] |
|||
[[ur:آبادی]] |
|||
[[vec:Popołasion]] |
|||
[[vls:Bevolkienge]] |
|||
[[wo:Way-dëkk]] |
|||
[[xmf:მახორობა]] |
|||
[[yi:באפעלקערונג]] |
|||
[[zea:Bevolkienge]] |
|||
[[zh:人口]] |
|||
[[zh-classical:人口]] |
|||
[[zh-yue:人口]] |
Верзија на датум 11. мај 2012. у 16:48
Становништво једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Људско становништво је предмет изучавања више наука, као што су демографија, социологија и друштвена географија. Једна од грана екологије је биологија која изучава све врсте на планети Земљи, па и људску врсту. Статистиком становништва се мере промене њеног броја у простору и времену. Најчешће коришћена статистика становништва је Број становника.
Опис становништва
Опис становништва се може вршити на више начина:
- Описним варијаблама (просечна висина, старосна, полна, образовна структура и слично)
- Генетички (проценом учестаности појединих гена)
- Динамички (наталитет, морталитет, стопа раста, миграције)
Светско становништво
Оријентационо, на крају епохе Палеолита (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја Неолита (2 хиљаде година п. н. е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-те. Године 1900. било нас је 1,6 милијарди, 1960. 3 милијарде, 1993. 5,5 милијарди, 2003. 6,3 милијарди.
Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи.
Неки научници сматрају да свака територија има свој „капацитет“, који ограничава могућност раста становништва. Они тврде да неконтролисан раст становништва води у катастрофу Малтусовог типа. Постоје стручњаци који се не слажу са овом тезом.
У 1993. на свету је живело (у милионима људи): у Европи 728, Азији 3336, Африци 670, Северној и Средњој Америци 442, Јужној Америци 308, Аустралији и Океанији 28.
Државе са највише становника у свету су Кина и Индија.
Види још
- http://www.populationdata.net Подаци о светском становништву