Длака — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Bot: Adding {{Commonscat|Hair}}
м Робот: уклоњено pl,he,ko,fr,es,ms,de,id,ja,vi,el,simple,nl,sv,ar,eo,ru,en,tr,no,fi,fa,ka,lt,da (strongly connected to sr:Коса)
Ред 24: Ред 24:
[[Категорија:Кожа]]
[[Категорија:Кожа]]


[[ar:شعر (تشريح)]]
[[id:Rambut]]
[[ms:Rambut]]
[[cs:Vlas]]
[[cs:Vlas]]
[[da:Hår]]
[[de:Haar]]
[[el:Τρίχα]]
[[en:Hair]]
[[es:Pelo]]
[[eo:Haro]]
[[fa:مو]]
[[fr:Pilosité humaine]]
[[gl:Pelo]]
[[gl:Pelo]]
[[he:שיער]]
[[hr:Dlake]]
[[hr:Dlake]]
[[io:Haro]]
[[io:Haro]]
[[ja:毛 (動物)]]
[[ka:თმა]]
[[ko:털]]
[[lt:Plaukas]]
[[nl:Haar (zoogdier)]]
[[no:Hår]]
[[pl:Włos]]
[[pt:Pêlo]]
[[pt:Pêlo]]
[[ru:Волосы]]
[[simple:Hair]]
[[sk:Vlas]]
[[sk:Vlas]]
[[fi:Karva]]
[[sv:Hår]]
[[vi:Lông]]
[[tr:Saç]]
[[zh:毛]]
[[zh:毛]]

Верзија на датум 17. мај 2012. у 20:03

Попречни пресјек длаке
Длаке по тијелу мушкарца и жене

Длаке су рожнате влакнасте израслине по тијелу многих врста сисара.

Оне излазе из епидерме, иако израстају из фоликула које су смјештене дубље, у дерми. Иако много других организама, поготово инсеката, имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ (трихоми) постоје и код биљака. Израслине те врсте код зглавкара, као што су инсекти и пауци, називају се чекиње. Све длаке на тијелу сисара чине крзно (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке људи не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте мачака, паса и мишева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.

Основни градивни материјал длаке је кератин. Кератини су бјеланчевине, дугих ланаца (полимери) аминокиселина.

Коса

Коса је израз који се користи за све длаке које расту на глави човјека.

Људска коса може порасти много дуже него код већине сисара а длаке су распоређене гушће него на остатку тијела. Просјечно људско тјеме има око 100.000 фоликула. Током живота из једне фоликуле може израсти 20 различитих власи.

Раст и развој длака на тијелу

На различитим дијеловима људског тијела расту различите врсте длака. Од дјетињства према старости, длаке могу да покривају цијело тијело, осим дијелова као што су усне, дланови, пупак, табани и неки вањски дијелови гениталија, без обзира на пол и расу. Густина длака је различита у зависности од појединца.

Растући ниво мушких хормона (андрогена) у пубертету узрокује трансформацију малих длачица у стидне длаке на појединим дијеловима тијела.