Фоторецептор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dcirovic је преместио страницу Фоторецептори на Фоторецептор |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Фоторецептори''' су специјализовани [[неурон]]и који су осетљиве на [[светлост]] и способни да претварају светлосну енергију у електричне [[импулс]]е. Постоје три типа фоторецептора код кичмењака: штапићасте ћелије („штапићи”), купасте ћелије (раније називане „чепићи”) и фотосензитивне ганглијске ћелије. Штапићасте ћелије омогућавају периферни и ноћни [[вид]] али не реагују на [[боје]] (неке врсте [[сисари|сисара]] имају само тај тип фоторецептора). Купасте ћелије омогућавају разликовање [[боја]] и централни оштар вид. Код људи штапићасте ћелије су гушће распоређене на периферији, а купасте у средишњем делу [[мрежњача|мрежњаче]]. |
'''Фоторецептори''' су специјализовани [[неурон]]и који су осетљиве на [[светлост]] и способни да претварају светлосну енергију у електричне [[импулс]]е. Постоје три типа фоторецептора код кичмењака: штапићасте ћелије („штапићи”), купасте ћелије (раније називане „чепићи”) и фотосензитивне ганглијске ћелије. Штапићасте ћелије омогућавају периферни и ноћни [[вид]] али не реагују на [[боје]] (неке врсте [[сисари|сисара]] имају само тај тип фоторецептора). Купасте ћелије омогућавају разликовање [[боја]] и централни оштар вид. Код људи штапићасте ћелије су гушће распоређене на периферији, а купасте у средишњем делу [[мрежњача|мрежњаче]]. |
||
== Литература == |
|||
{{refbegin}} |
|||
* {{cite book |author=Campbell, Neil A., and Reece, Jane B. |title=Biology |publisher=Benjamin Cummings |location=San Francisco |year=2002 |pages=1064–1067 |isbn=0-8053-6624-5}} |
|||
* {{cite book |author=Freeman, Scott |title=Biological Science (2nd Edition) |publisher=Prentice Hall |location=Englewood Cliffs, N.J |year=2002 |pages=835–837 |isbn=0-13-140941-7}} |
|||
{{refend}} |
|||
{{клица-анатомија}} |
{{клица-анатомија}} |
||
Верзија на датум 19. мај 2012. у 16:35
Фоторецептори су специјализовани неурони који су осетљиве на светлост и способни да претварају светлосну енергију у електричне импулсе. Постоје три типа фоторецептора код кичмењака: штапићасте ћелије („штапићи”), купасте ћелије (раније називане „чепићи”) и фотосензитивне ганглијске ћелије. Штапићасте ћелије омогућавају периферни и ноћни вид али не реагују на боје (неке врсте сисара имају само тај тип фоторецептора). Купасте ћелије омогућавају разликовање боја и централни оштар вид. Код људи штапићасте ћелије су гушће распоређене на периферији, а купасте у средишњем делу мрежњаче.
Литература
- Campbell, Neil A., and Reece, Jane B. (2002). Biology. San Francisco: Benjamin Cummings. стр. 1064—1067. ISBN 0-8053-6624-5.
- Freeman, Scott (2002). Biological Science (2nd Edition). Englewood Cliffs, N.J: Prentice Hall. стр. 835—837. ISBN 0-13-140941-7.
