Гајгер—Милеров бројач — разлика између измена
м Враћене измене 62.162.217.198 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb |
|||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
== Опис и принцип == |
== Опис и принцип == |
||
мишко педер |
|||
[[Сензор]] је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази [[инертни гас]] (најчешће [[хелијум]], [[неон]] или [[аргон]]), која проводи струју када честица или [[фотон]] радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице. |
[[Сензор]] је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази [[инертни гас]] (најчешће [[хелијум]], [[неон]] или [[аргон]]), која проводи струју када честица или [[фотон]] радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице. |
||
| Ред 11: | Ред 10: | ||
Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију [[неутрон]]а, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним [[модератор неутрона|модератором]], како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује. |
Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију [[неутрон]]а, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним [[модератор неутрона|модератором]], како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује. |
||
ристе шопосоки педер |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 21. мај 2012. у 19:11
Гајгеров бројач, или чешће називан Гајгер- Милеров бројач, је тип детектора честица који мери јонизујуће честице, најчешће алфа и бета.
Опис и принцип
Сензор је Гајгер- Милерова цев, у којој се налази инертни гас (најчешће хелијум, неон или аргон), која проводи струју када честица или фотон радијације тренутно омогуће да гас постане проводник. Цев појачава ову проводност каскадним ефектом и на излазу даје тренутни импулс, који је затим исписан на дисплеју у виду игле или лампице.
Модерни инструменти могу да региструју радиоактивност у распону интензитета од неколико редова величина. Неки Гајгер бројачи могу да региструју и гама радијацију, мада осетљивост је обично мања за гама радијацију високих енергија него код других детектора. Уређај који се чешће користи за детекцију гама зрачења је натријум- јод сцинцилаторни детектор.
Постоје и разни типови алфа и бета детектора мада и даље предњачи Гајгеров бројач, пре свега због ниске цене и велике снаге.
Једна варијанта овог бројача се користи и за детекцију неутрона, с тим што се у цеви налази бор-три флурид, гас заједно са пластичним модератором, како би се неутрони успорили. Овим се ствара гама радијација у унутрашњости детектора која се затим детектује.
