Недељко Парезановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Биографија | име = Недељко | презиме = Парезановић | слика = | ширина_сл…
 
Нема описа измене
Ред 17: Ред 17:
| држава_смрти =
| држава_смрти =
}}
}}
'''Недељко Парезановић''' ([[Ивањица], [[25. август]] [[1932]] — ) је био српски математичар и информатичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].
'''Недељко Парезановић''' ([[Ивањица]], [[25. август]] [[1932]] — ) је био српски математичар и информатичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 29: Ред 29:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{портал|Биографија}}
*[http://infoteka.bg.ac.rs/PDF/Srp/2008/INFOTHECA_IX_1-2_May2008_3-4.pdf Др Недељко Парезановић - редовни професор у пензији]
* [http://infoteka.bg.ac.rs/PDF/Srp/2008/INFOTHECA_IX_1-2_May2008_3-4.pdf Др Недељко Парезановић - редовни професор у пензији]


{{DEFAULTSORT:Парезановић, Недељко}}
{{DEFAULTSORT:Парезановић, Недељко}}

Верзија на датум 29. мај 2012. у 12:28

Недељко Парезановић
Недељко Парезановић
Датум рођења(1932-08-25)25. август 1932.(91 год.)
Место рођењаИвањицаКраљевина Југославија

Недељко Парезановић (Ивањица, 25. август 1932 — ) је био српски математичар и информатичар, редовни професор Универзитета у Београду.

Биографија

Основну школу је завршио у Ивањици, а средњу школу у Београду. Дипломирао је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи за механику 1957. године. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора Тадије Пејовића.

Од 1950-1957. године је радио у студију Радио Београда, а по дипломирању прелази у Војно-технички институт у Београду. Године 1959. прелази у Институт за нуклеарне науке Борис Кидрич у Винчи, а 1961. године прелази у Институт Михајло Пупин у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на Електронском факултету у Нишу, а на Природно-математички факултет Универзитета у Београду прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику Математичког факултета у Београду од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су Војислав Стојковић (1981), Гордана Павловић-Лажетић (1988), Иван Обрадовић (1991), Душко Витас (1993), Цветана Крстев (1997), Сања Петровић (1997) и други.

Радио је на развоју више домаћих рачунара: „Космос“ у Институту Михајло Пупин у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, CER-11 и CER-30 у Институту Михајло Пупин у Београду и TRS 501 и TRS 511 за потребе Творнице рачунских стројева у Загребу.

Спољашње везе