Епитет — разлика између измена
м Враћене измене 109.92.200.181 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb |
|||
Ред 10: | Ред 10: | ||
Поред придева и именица епитети су и [[прилози]] уз [[глагол]]е. Примери: ''стидљиво питати, громогласно причати, тихо беседити, силно запињати'' итд. |
Поред придева и именица епитети су и [[прилози]] уз [[глагол]]е. Примери: ''стидљиво питати, громогласно причати, тихо беседити, силно запињати'' итд. |
||
==Стални епитети== |
|||
--[[Special:Contributions/109.92.200.181|109.92.200.181]] ([[Разговор са корисником:109.92.200.181|разговор]]) 19:22, 2. јун 2012. (CEST)[[Фудбал]] |
|||
Овим појмом означавамо епитете у [[Народна књижевност|народној књижевности]], јер се увек понављају чак и онда кад очито не означавају праву особину. Тако, рецимо: ''љуба је вјерна и онда кад се из стихова види да је неверна, грло је бијело и код црног Арапина, његове су русе (плаве) косе; бритка сабља, тешка топузина, копље убојито ''итд. |
|||
novak djokovic je 2 u fudbalu |
|||
<poem> |
|||
А кад чула Анђелија млада, |
|||
Боље скаче на ноге лагане |
|||
И пошета мало наприједа, |
|||
Полу бритке узимала ћорде, |
|||
Увија је свиленим јаглуком, |
|||
Да бијеле не нагрди руке, |
|||
kangkijkmjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjoooooooooooooooooooooooooooooooooojjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj mileeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee |
|||
Па ево је к два добра јунака. |
|||
Увија се около јунака, |
|||
Не удара да од Бога нађе! |
|||
Не удара силна Благајлију, |
|||
Него бана, свога господара, |
|||
Удари га по десну рамену, |
|||
Нагрди му у рамену руку. |
|||
А завиче Страхинићу бане: |
|||
„Анђе моја, да од Бога нађеш |
|||
</poem> |
|||
desi sa rais |
|||
== Извори == |
== Извори == |
Верзија на датум 2. јун 2012. у 19:22
Епитет (из грчког језика ἐπίθετον – епитетон, неутрално од ἐπίθετος – epithetos, "атрибуирано, додато"[1]) је реч (најчешће придев) која стоји уз именицу и ближе је одређује, означавајући неку њену особину.
Атрибути
У граматичком погледу то су атрибути. Примери: сиромашан човек, љубазна особа, лепа девојка, оловни облаци. Овај последњи епитет "оловни" прелази у једну другу фигуру - метафору, јер, у ствари, представља скраћено поређење: Облаци су тешки као олово = оловни облаци.
Именице
Не тако ретко епитет може бити и именица, која је, уствари, поименичени придев. Примери: лепота девојка (лепа девојка), ђул (ружа) башта, спомен чесма, див човек итд. Под утицајем енглеског језика данас је оваквих епитета све више: интернет кафе, плазма телевизор, колор телевизор, контакт програм, бисер огрлица (уместо исправног бисерна огрлица) итд.
Прилози уз глаголе
Поред придева и именица епитети су и прилози уз глаголе. Примери: стидљиво питати, громогласно причати, тихо беседити, силно запињати итд.
Стални епитети
Овим појмом означавамо епитете у народној књижевности, јер се увек понављају чак и онда кад очито не означавају праву особину. Тако, рецимо: љуба је вјерна и онда кад се из стихова види да је неверна, грло је бијело и код црног Арапина, његове су русе (плаве) косе; бритка сабља, тешка топузина, копље убојито итд.
А кад чула Анђелија млада,
Боље скаче на ноге лагане
И пошета мало наприједа,
Полу бритке узимала ћорде,
Увија је свиленим јаглуком,
Да бијеле не нагрди руке,
Па ево је к два добра јунака.
Увија се около јунака,
Не удара да од Бога нађе!
Не удара силна Благајлију,
Него бана, свога господара,
Удари га по десну рамену,
Нагрди му у рамену руку.
А завиче Страхинићу бане:
„Анђе моја, да од Бога нађеш