Брсково (трг и рудник) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. јун 2012. у 11:25

Брсково (лат. Brescoa) је било привредно средиште у средњовјековној Србији, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од 1254. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од 1350. године потпуно опао. Османлије заузимају трг 1399. године, а Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је Брсково насеље у општини Мојковац.

Одређена аутономија Саса

Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења Монгола (1241-1242) краљ Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под надбискупијом у Бару). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, Которанима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су Саси имали у привреди средњовјековне Србије.

Приморски трговци

Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате брсковске динаре (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва.

Дубровачки конзул и доминиканци

Дубровачки трговци су у брскову имали сталног конзула, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом доминиканаца из Дубровника, имали су и Богородичну цркву.

Царина

У Брскову је била успостављена и царина, која је српском краљу такође доносила велики приход.

Брсковски рудници

Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.

Тврђава и ковница новца

У Брскову је радила ковница новца, прије 1277. године. Ковао се сребрни „брсковски динар“ (лат. Grossi de Brescova) преко венецијанских трговаца цијењен у Италији. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. Брсковска тврђава (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег Мојковца, на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково . У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.

Литература

Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.

Спољашње везе

Види још

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-[[Слика:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п| Положај Брскова  у односу на средњовековна утврђења.]] ''' Брсково '''  (лат.Brescoa ) је било  привредно средиште у [[Средњовековна Србија|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло  поредити са градовима у Приморју. Помиње  се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг ,  за вријеме свог највећег процвата  је прерасло  у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османлије  ]] заузимају трг  [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље  у општини [[Мојковац]].
+[[Слика:Brskovo pozicija tvrdjave 1.svg|десно|мини|200п|Положај Брскова у односу на средњовековна утврђења.]]
+'''Брсково''' ({{јез-лат|Brescoa}}) је било привредно средиште у [[Средњовековна Србија|средњовјековној Србији]], које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од [[1254]]. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око [[1280]]. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од [[1350]]. године потпуно опао. [[Османлије]] заузимају трг [[1399]]. године, а [[Дубровник|Дубровчани]] га у једном тексту из [[1433]]. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је [[Брсково (Мојковац)|Брсково]] насеље у општини [[Мојковац]].
-==Одређена аутономија  Саса==
+==Одређена аутономија Саса==
-Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења [[Монголи|Монгола]] ([[1241]]-[[1242]]) краљ  [[Стефан Урош I |Стефан Урош Први Немањић]] ([[1243]]-[[1276]]) дозвољава (прије [[1254]]. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари , [[Саси]]. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]]. Основали су и  општину, а од краља им је  допуштено  да имају свог  кнеза, свештенике и  цркву (под [[Барска надбискупија|надбискупијом у Бару]]). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, [[Котор]]анима и  Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су [[Саси]] имали у привреди средњовјековне Србије.
+Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења [[Монголи|Монгола]] ([[1241]]-[[1242]]) краљ [[Стефан Урош I |Стефан Урош Први Немањић]] ([[1243]]-[[1276]]) дозвољава (прије [[1254]]. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, [[Саси]]. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]]. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под [[Барска надбискупија|надбискупијом у Бару]]). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, [[Котор]]анима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су [[Саси]] имали у привреди средњовјековне Србије.
 ==Приморски трговци==
-Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати  у брсковском тргу, одмах по започетој производњи  сребра. У средњовјековној Србији, ковано   сребро је  било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали  колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка;  куповали су сребро и продавали робу за познате [[Брсковски динар|брсковске динаре]] (грошеве) ; својом приморском робом, као и оном увезеном,  вршили су  снадбијевање становништва.
+Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате [[Брсковски динар|брсковске динаре]] (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва.
 ==Дубровачки конзул и доминиканци==
-Дубровачки трговци су у брскову имали сталног [[конзул]]а, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом [[Доминикански ред|доминиканаца]] из Дубровника, имали су и Богородичну  цркву.
+Дубровачки трговци су у брскову имали сталног [[конзул]]а, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом [[Доминикански ред|доминиканаца]] из Дубровника, имали су и Богородичну цркву.
 ==Царина==
-У Брскову је била успостављена и [[царина]] , која је српском краљу такође доносила велики приход.
+У Брскову је била успостављена и [[царина]], која је српском краљу такође доносила велики приход.
 ==Брсковски рудници==
-Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих  локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.
+Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.
 ==Тврђава и ковница новца==
 {{Главни чланак|Брсковски динар |Брсково (тврђава)}}
-У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]] , прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[Брсковски динар|брсковски динар]]“ (лат.  Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен  у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена  је 6 километара источно од данашњег  [[Мојковац|Мојковца]] , на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса  рудника Брсково . У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
+У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]], прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[Брсковски динар|брсковски динар]]“ (лат. Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег [[Мојковац|Мојковца]], на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково . У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
-==Литература:==
+==Литература==
 *Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
 == Спољашње везе ==
 *[http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=293 Брсковски динар]
 *[http://www.ma-shops.com/zufahl/item.php5?id=294 Брсковски динар]
-==Види још:==
+==Види још==
 *[[Брсково (тврђава)]]
 *[[Брсковски динар]]