Брсково (трг и рудник) — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
==Одређена аутономија Саса== |
==Одређена аутономија Саса== |
||
Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења [[Монголи|Монгола]] ([[1241]]-[[1242]]) краљ [[Стефан Урош I |
Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења [[Монголи|Монгола]] ([[1241]]-[[1242]]) краљ [[Стефан Урош I|Стефан Урош Први Немањић]] ([[1243]]-[[1276]]) дозвољава (прије [[1254]]. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, [[Саси]]. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде [[сребро|сребра]]. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под [[Барска надбискупија|надбискупијом у Бару]]). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, [[Котор]]анима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су [[Саси]] имали у привреди средњовјековне Србије. |
||
==Приморски трговци== |
==Приморски трговци== |
||
Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате [[Брсковски динар|брсковске динаре]] (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва. |
Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате [[Брсковски динар|брсковске динаре]] (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва. |
||
==Дубровачки конзул и доминиканци== |
==Дубровачки конзул и доминиканци== |
||
Дубровачки трговци су у брскову имали сталног [[конзул]]а, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом [[Доминикански ред|доминиканаца]] из Дубровника, имали су и Богородичну цркву. |
Дубровачки трговци су у брскову имали сталног [[конзул]]а, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом [[Доминикански ред|доминиканаца]] из Дубровника, имали су и Богородичну цркву. |
||
==Царина== |
==Царина== |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
==Брсковски рудници== |
==Брсковски рудници== |
||
Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици. |
Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици. |
||
==Тврђава и ковница новца== |
==Тврђава и ковница новца== |
||
{{Главни чланак|Брсковски динар |Брсково (тврђава)}} |
{{Главни чланак|Брсковски динар |Брсково (тврђава)}} |
||
У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]], прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[Брсковски динар|брсковски динар]]“ (лат. Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег [[Мојковац|Мојковца]], на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково |
У Брскову је радила ковница [[Брсковски динар|новца]], прије [[1277]]. године. Ковао се сребрни „[[Брсковски динар|брсковски динар]]“ (лат. Grossi de Brescova) преко [[млетачка република|венецијанских]] трговаца цијењен у [[Италија|Италији]]. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. [[брсково (тврђава)|Брсковска тврђава]] (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег [[Мојковац|Мојковца]], на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра. |
||
==Литература== |
==Литература== |
||
Ред 37: | Ред 37: | ||
[[Категорија:Средњовјековни тргови, насеља и градови у Црној Гори]] |
[[Категорија:Средњовјековни тргови, насеља и градови у Црној Гори]] |
||
[[Категорија:Средњовјековно рударство у Црној Гори]] |
[[Категорија:Средњовјековно рударство у Црној Гори]] |
||
[[Категорија: |
[[Категорија:Историја Црне Горе у развијеном средњем вијеку]] |
||
[[Категорија:Историја Мојковца]] |
[[Категорија:Историја Мојковца]] |
Верзија на датум 14. јун 2012. у 10:37
Брсково (лат. Brescoa) је било привредно средиште у средњовјековној Србији, које се, према вриједности производње и остварених прихода, могло поредити са градовима у Приморју. Помиње се у повељама, од 1254. године. Рударско-трговачко насеље, трг, за вријеме свог највећег процвата је прерасло у мањи град, око 1280. године. Почетком XIV вијека, значај Брскова почиње да опада, да би од 1350. године потпуно опао. Османлије заузимају трг 1399. године, а Дубровчани га у једном тексту из 1433. године убрајају у напуштена мјеста. Данас је Брсково насеље у општини Мојковац.
Одређена аутономија Саса
Радећи на обнови Краљевине, послије пустошења Монгола (1241-1242) краљ Стефан Урош Први Немањић (1243-1276) дозвољава (прије 1254. године) да се на подручју Брскова населе њемачки рудари, Саси. Они оснивају трг Брсково и настањују се у њему. Отворили су руднике и почели експлоатацију руде сребра. Основали су и општину, а од краља им је допуштено да имају свог кнеза, свештенике и цркву (под надбискупијом у Бару). Међусобне спорове, Саси су рјешавали пред својим судијама, док је спорове са локалним становништвом, Которанима и Дубровчанима, рјешавао мјешовити суд (подједнак број представника обје стране). То све указује на значај који су Саси имали у привреди средњовјековне Србије.
Приморски трговци
Слично Сасима и приморски трговци су уживали одређене повластице. Почели су се насељавати у брсковском тргу, одмах по започетој производњи сребра. У средњовјековној Србији, ковано сребро је било најважнији извозни артикл, мерен у литрима. Трговци су у овом мјесту образовали колоније, од којих је нарочито значајна дубровачка; куповали су сребро и продавали робу за познате брсковске динаре (грошеве); својом приморском робом, као и оном увезеном, вршили су снадбијевање становништва.
Дубровачки конзул и доминиканци
Дубровачки трговци су у брскову имали сталног конзула, који им је помагао у трговачким пословима. Под управом доминиканаца из Дубровника, имали су и Богородичну цркву.
Царина
У Брскову је била успостављена и царина, која је српском краљу такође доносила велики приход.
Брсковски рудници
Брсковски рудници су обухватали читав комплекс мањих локалитета између притока ријеке Таре, Руднице и Бјелојевића ријеке. Оставили су доста трагова у топономастици.
Тврђава и ковница новца
У Брскову је радила ковница новца, прије 1277. године. Ковао се сребрни „брсковски динар“ (лат. Grossi de Brescova) преко венецијанских трговаца цијењен у Италији. Као и сребро, продавано на литре, динар је представљао велики извор прихода за српског владара. Брсковска тврђава (звана и Градина) смјештена је 6 километара источно од данашњег Мојковца, на доминантном мјесту, из којег је контролисана ближа и даља околина. У средњем вијеку је служила за заштиту комплекса рудника Брсково. У њој се налазила и ковница сребрног новца (динара) као и складиште сребра.
Литература
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.