Разговор с корисником:Славен Косановић

Не очекујте одговор на коментаре и питања пошто је корисник на неодређеном одмору од Википедије

А зашто си на неодређеном одмору?--Методичар зговор²а 21:26, 21. јул 2010. (CEST)

Па, добро. Ваљда ће се ситуација променити.--Методичар зговор²а 21:46, 21. јул 2010. (CEST)

Морам ли да будем администратор да бих се кандидовао за бирократу? --Antidiskriminator (разговор) 14:54, 29. јул 2010. (CEST)

Славене, не могу више тамо на тргу. Измара ме трг и политика. Иначе волим да причам са тобом. Данас сам мало уморан па ћемо да наставимо други пут. Само реко да те поздравим. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:52, 29. јул 2010. (CEST)

Знам тачно, и ја сам хтио да те заустављам да не идеш, али ме Методије предухитрио. Пишемо се --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:05, 29. јул 2010. (CEST)

Па, има ту истине што си написао на админ табли, да се не лажемо, давно сам ја увидео да та дужност није за мене из разних разлога. Ипак, да будем најискренији, овако незванично, окидач је био да назлобим Миксајлу, а и осталим админима. Нажалост, нисам баш постигао неки успех. Међутим, стварно је боље бити неадмин, сад кад већ знам обе стране.--Методичар зговор²а 01:01, 30. јул 2010. (CEST)

Бог и освета

Објаснио сам већ Методичару шта је значио коментар, вјерујем да си прочитао. Коментар је можда преувеличан, јер је то Јагода представила на свој начин, али не замјерам јој, то је одраз наших лоших односа у задње вријеме на Википедији. Уосталом, свако тумачи све на свој начин. Поздрав! --Жељко Тодоровић (разговор) 01:52, 31. јул 2010. (CEST) с. р.

Гоја и казне

Све је то тачно, али не треба труло окружење користити као модел понашања. Ја сам савршено свестан да нико од нас није, и не може бити, имун на те утицаје, али неки степен самоконтроле мора постојати. Или то, или да једноставно гасимо светла, не овде већ уопште... И не треба то правдати, већ се треба борити против таквих ствари. Али, ето, бар нешто добро и од ове глупости да буде — нисам имао појма да „маја“ у оним сликама значи то што значи, увек сам мислио да се ради о личном имену, и да ми ниси дао линк ко зна кад бих то прочитао (а и сад сам отишао тек да видим да нема нешто да се поправи)! Фала! :) --Sabate (разговор) 03:07, 31. јул 2010. (CEST)

Аха, значи није чак ни у смислу „згодна жена“, „згодан мушкарац“, из разговора на том чланку сам схватио да је то (можда сте и објаснили, али сам га на брзину прелетео). Видиш, добро да си ми и то рекао, иначе могло је да испадне као са оним безобразним речником мађарских фраза из Монтија Пајтона. :)) --Sabate (разговор) 16:53, 31. јул 2010. (CEST)

Разговор

Славене, ниси требао да напишеш да Ћика има помућена осјећања. Мени он дјелује као особа која има непомућена осјећања. Али да не улазим у то, мислим да ниси требао, јер је то ипак лични коментар, који може да га увриједи. Да сам на твом мјесту, оно бих обрисао, а можеш и овај овде разговор. пс Јављам ти се јер мислим да бих се ја увриједио да неко тако нешто напише о мени, а претпостављам да би и Ћика, ако види. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:25, 31. јул 2010. (CEST)

Е, хвала! Сад тек видех. Ма, Никострат је најбољи митолог овде, све је битне ликове одрадио. Неда ми се са будем први митолог, неда ми се да будем први човек Њикипедије... Али не губим наду, наћи ћу већ неку област да будем први. Хвала још једном.--Методичар зговор²а 14:10, 31. јул 2010. (CEST)

Историја википедије на српском језику

Видео сам да си обрисао велику количину података са своје стране за разговор. Поштујем твоју одлуку по том питању али те молим да је преиспиташ. Ти си важан део историје википедије на српском језику и текстови који су писани на твојој страни за разговор такође припадају тој историји. Једнога дана ће твој и мој син уређивати википедију (ја се искрено надам да ће мој заборавити моје корисничко име које сам му једном приликом рекао, мада сумњам, паметно дете, на кога ли је...:) ) и мислим да немамо право да сакривамо историју од њих, ма какво ружна она понекад била.

Иако нас двојица нисмо били неки велики истомишљеници морам признати да ми недостају текстови које пишеш јер си често, по мени, невероватно добар пример како неко може да буде све у праву а да у суштини греши. :) Додуше, нисам се скоро гледао у огледалу.

У очекивању успешне будуће сарадње у уређивању чланака на википедији срдачно те поздрављам. --Antidiskriminator (разговор) 13:59, 11. август 2010. (CEST)

Википедија на сваком језику је онаква какви људи на њој раде

Поново се у свему слажем са тобом и поново мислим да си све у праву а да грешиш. :)

Ево ти један пример зашто је историја битна. Пример саме википедије. И њених правила и доношења истих.

Постоји једна много незгодна ствар када су правила у питању. Чак и ако си стручан и добронамеран и ако се својски трудиш да их принципијелно поштујеш направиш неку грешку. А ако ниси довољно стручан у њиховој примени и доношењу и ако их не поштујеш принципијелно правиш много грешака што има две последице. Упропашћаваш систем (што је најгора последица) и кад тад дођеш у ситуацију да неко то може да употреби против тебе (што реално гледано и није нека штета, напротив). Неколико пута је поменут Верлор у неким коментарима у неком мистичном контексту. Као да је то особа чије је име забрањено спомињати. Покушао сам на кратко, онолико колико сам имао времена, да мало погледам о чему се ту радило. И тако кратким прегледом сам установио читав низ неправилности у доношењу кључних правила и постављању људи на кључне позиције (прво администраторске са којих су постављани на још више позиције) веома важне за функционисање википедије. Ево неколико примера. Гласање о правилима за избор администратора није важеће [1] јер није спроведено у складу са тада важећим правилима. Самим тим је и званична политика википедије по питању избора администратора неважећа а сви администратори изабрани на основу такве политике у суштини корисници који та своја овлашћења нису добили на исправан начин и самим тим треба да их врате или да им буду одузета. Запрепашћен сам неозбиљним односом учесника у тадашњој расправи. Разумем да млађи корисници можда не схватају значај тако суштински битних ствари, али и старији корисници који се и данас налазе на челу википедијемедије су инсистирање на поштовању прописа назвали закерањем и бирократисањем. Ако кренеш даље видећеш да је гласање о администраторским овлашћењима за Ласла овде неважеће јер је прекинуто читав један дан пре истека гласања. А човек је замисли после чак постављен и за бирократу. Значи не само да је политика била неважећа због непоштовања процедуре доношења, већ ни таква политика није испоштована до краја. А човек данас обавља функцију бирократе. Забезекнут сам чињеницом да су овим гласањем Горану Обрадовићу одузета администраторска овлашћења која он и дан данас користи упркос чојству и то српском на које се ту позива.

То је вероватно кап у мору ствари које неко ко жели може да установи што се тиче историје википедије на којој почива њена оваква садашњост. За будућност не знам. Зависи. Од свих нас.

Е сад долази тај део о којем ти говориш. Потребно је много паметних научника и уметника да се искрчи тако запуштен виноград да би се створила будућност достојна неких све малобројнијих људи који раде на овој википедији. Што је најважније, потребно је нешто што нисам прочитао у твом коментару. Потребно је много љубави. А љубав тешко успева у оваквом корову и искрено се надам да је има довољно. --Antidiskriminator (разговор) 03:00, 12. август 2010. (CEST)

Помоћ

Славене здраво. Видим да се разумијеш у мехенику, па сам мислио да те питам да ли можеш да средиш азбучно сортирање у категоријама. Ако погледаш ову категорију Категорија:Општине Србије, Ј и Љ су увијек на почетку. Да ли то може да се среди? --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:17, 23. август 2010. (CEST)

Овде имаш боњи примјер: Категорија:Општине Шумадије и западне Србије. Ј и Љ су увијек на почетку. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:29, 23. август 2010. (CEST)

Понадао сам се јер сам примјетио да се разумијеш. Слично ми је одговорио Дунгоданг, али сам се понадао да ћеш ти можда знати, јер ми свакодневно боде очи у категоријама и отежава посао приликом стављања у азбучни редосљед, када радим на насељеним мјестима. Нема везе, ваљда ће они то некад да среде. Ваљда немају пара. Хвала на одговору. Имаш поздрав. --БаШ-ЧелиК (разговор) 22:20, 23. август 2010. (CEST)

Честитам ти Нову 2011. годину, са најлепшим жељама, посебно здравље и успех у раду.-- Сахараразговор 01:54, 26. децембар 2010. (CET)

Сат

Када се у код за онај сат дода <pre></pre> онда скрипта неће да ради уопште. Ево када сам то избацио, она је прорадила поново на Мети и Остави, а такође и код нас. Ово иначе потврђује моју бојазан да та скрипта синоћ није радила код нас зато што су програмери нешто чачкалити по МедијаВикију или чему већ. mickit 08:51, 18. фебруар 2011. (CET)

Исправка, код нас и даље не ради, односно ради само док ми је отворено поље за уређивање, а нестане после снимања измене. Али нема везе, није битно. mickit 08:52, 18. фебруар 2011. (CET)

Хвала

Велико хвала на споменици. Anja98 (разговор) 09:48, 18. фебруар 2011. (CET)

Jedno pitanje o glasanju

Tako na raspravi o predlozima za promenu nacina glasanja naisao sam na jedno pravilo koje mi nije u potpunosti jasno: naime stoji da je potrebno osamdeset posto podrske da bi se glasanje uopste obavilo. Da li to znaci da osamdeset posto podrske treba za to da uopste ima potrebe da se glasa ili za jedan konkretan predlog. Pretpostavljam da je za prvo jer onda ne bi imalo smisla da se glasa jer na glasanju, ako sam shvatio da bi se racunalo kao konsenzus treba 70% glasova za jedan konkretan predlog? Jel sam dobro shvatio? Ako nisam bio bih ti vrlo zahvalan da mi objasnis.--Војвода разговор 10:52, 18. фебруар 2011. (CET)

Хвала на објашњењу---Војвода разговор 09:15, 24. фебруар 2011. (CET)

Гласање и аргументовање

Видео сам на оној мамутској страници да се расправљало о томе како се на неким Википедијама вагају аргументи око појединих питања (избор за Сјајне, Добре чланке, Брисање садржаја и слично) и како се уз помоћ тога а не уз помоћ рачуњања броја гласова доносе закључци. Тај систем гласања и одлучивања има неупоредиво боље могућности а пре свега ону најважнију а то је да решава проблеме а не да потискује оне сурпотног мишљења ако се нађу у мањини. На пример у Случају избора за Сјајан чланак неколико јасно дефинисаних замерки на квалитет текста може да има далеко већу тежину него не знам колико гласова. Питам ли да ли је на нашој њики могуће спровести овако нешто?--Војвода разговор 10:20, 25. фебруар 2011. (CET)

Хуан Карлос Вељидо

Хвала! Тотално су ме збунили овде, пише Велида... —Lampica ☎ 17:48, 8. март 2011. (CET)

Kakav ti je to odmor kad samo vezeš onu estetiku... --Јагода испеци па реци 22:57, 8. март 2011. (CET)

Hvala komšo... --Јагода испеци па реци 23:02, 8. март 2011. (CET)

?

Дешавало се да се Википедије затварају, уколико већина корисника који раде на једном језичком пројекту Википедије, одлуче да их игноришу и крену систематски да пишу неку верзију Википедије која је у складу са њиховим схватањима, а не у складу са општељудким, у провјерљивој литератури провјерљивим чињеницама.

Smem li da pitam koja je to njiki zatvorena i zašto? --Јагода испеци па реци 20:50, 11. март 2011. (CET)

Ma ne mogu da tražim, a i što bih, kad imam tebe da mi kažeš... Ne zanimaju me detalji, samo mi je bio zanimljiv taj podatak, nisam znala da i do toga može da dođe... Hvala na razjašnjenju. --Јагода испеци па реци 22:15, 11. март 2011. (CET)

Naravno, znam da nisi mislio i na nas. A zapažanje ti je dobro, mada, mislim da se ovde više ne radi o tome da neko ne može da razume, nego da jednostavno neće. A to je mnogo opasnije... --Јагода испеци па реци 22:25, 11. март 2011. (CET)

Željko

Да се и ја убацим и кажем своје мишљење. Апсолутно је безвезе доводити српску википедију у раван са неким које би требало укинути. Добро се зна какве се википедије укидају, а које су озбиљне. Наша википедија је најозбиљнија википедија бивше Југославије и то сви знају. Сигурно си упознат с тим колико је искључива хрватска и бошњачка, а колико загађена српскохрватска. Ми смо једна од оних који има највећи степен толеранције. Сигурно знаш да те на хрватској скоро па прогањају ако напишеш неку српску ријеч, цијели дан ти трубе по страници за разговор да то исправљаш и томе сл. Дакле, не видим уопште разлог зашто тамо спомињеш такве опције, када знаш да од њих нема ништа. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:24, 11. март 2011. (CET) с. р.

То је потпуно небитно што неко сматра Википедију за нешто друго него што она јесте. Википедија има свој курс и мислим да сви администратори овдје знају како да тај курс одрже и како да отклоне све што бига могло нарушити. То што неко има некакво своје схватање, то уопште не угрожава Википедију као пројекат, такве ствари се лако рјешавају. Па свако има неко своје виђење, па шта. Да ли неко доживљава Википедију као језички или национални пројекат је потпуно свеједно, када се сви морају понашати као према језичком пројекту, а своје мишљење нека задрже за себе. Ствар је јасна као дан, ништа не може угрозити Википедију, а поготову један корисник. Википедија се котрља, она стално напредује, корисници се мијењају, мијењају своја мишљења, ставове, размишљања, али Википедија стално иде. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:54, 11. март 2011. (CET) с. р.

Свако има своје мишљење о Википедији и како се ствари на њој требају управљати. Није забрањено да неко износи своје ставове, али наравно једноумље и самовоља није дозвољена у самом писању чланака. Уосталом, свој коначан суд о неким стварима даје заједница и такав принцип никада није нарушен. Увијек су о свему одлучивали сви, и никада не може један корисник уводити иновације, нити је до сада. И ја сам свашта предлагао да се промијени, јер сам сматрао да је то боље, нешто је прошло, нешто није. Па шта сад, баш ме заболи брига за то. Википедија је пројекат који има јасан курс у начелу, а појединостима се бави заједница. Нико тим појединостима не може нарушити оно начелно (управо те стубове). То да ли ће неки предлог проћи или не, који би се бавио детаљисањем неких ствари, никада не може угрозити Википедију по самој њеној суштини. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:13, 11. март 2011. (CET) с. р.

Никакав јак разлог не може бити да је некоме можда мрско да расправља о нечему и да се бахће са неким прежваканим стварима. Нико тебе не гњави приватно, не опсједа те, већ је ствар твоје воље да ли ћеш ти учествовати у неком питању које је постављено на Тргу. Ако нећеш, не мораш. Ако те нешто смара, не иди тамо. Нормално је да се неко осјећа тако, када неко дође и покрене ствар о којој се раније већ расправљало, али не можеш ти сада њему дрско одговорити, у смислу шта си сада нашао постављати то питање, то је већ раније утврђено и томе сл. То никада не може бити полазна основа у таквим стварима. Уосталом, општепозната је ствар да консензус на Википедији није сталан и да се мијења. Ако неко жели нешто да промијени, његово је право да то предложи. Обавеза заједнице је да се изјасни о томе. Рецимо, у тој дискусији о ријечи ПЕДЕР, сасвим је оправдано да неко тражи да се унесу разнобојна мишљења. О самом том тражењу ће се одлучити као што се одлучивало увијек. Исти случај је и са БОШЊАЧКИМ ЈЕЗИКОМ. Не можемо ми ускратити информацију да га Бошњаци називају БОСАНСКИМ ЈЕЗИКОМ јер то није у духу Википедије, затупити своје читаоце и намјерно им изостављати неке ствари. А по нечијој логици, такво нешто бисмо можда и могли, јер Одбор је изнио став како се тај језик треба називати. Ја бих на основу те одлуке Одбора, као најрелевантније по том питању, могао метлом чистити све аргументе других корисника. Кажем, по некој логици. Дакле, не може бити неки јак аргумент да неко некога смара. Ово је виртуелна ствар, нико није приморан ни на шта. Ако неко неће да чита нешто, он ни не мора. Ово је пројекат гдје немаш обавезе да обавезно гласаш, да се изјашњаваш, да пишеш чланке по некој норми итд. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:36, 12. март 2011. (CET) с. р.

Немојмо претјеривати, нико није рекао да овдје не постоје правила. Ово је виртуелна ствар, ваљда се око тога можемо сложити, а сам сам и раније већ рекао да овај пројекат има свој незаустављив курс и да га ситнице не могу омести. Чланак обично гласи онако како га аутор постави, а када неко уложи приговор па каже треба овако, овако и овако, општепозната је ствар да се у случају сукоба два мишљења тражи консензус на којем се све заснива на Википедији. Ја нисам ништа причао о главном именском простору, тј. о самим чланцима, већ о томе да свако има право да нешто предложи како би требало бити у чланку, или да предлаже неко ново правило на Википедији. То је нечија лична ствар, а заједница је ту да одлучи и томе консензусом. Не бих да улазим у појединачне случајеве, али када се ради о Православној цркви, када би неко навео и те аргументе о којим ти говориш, шта бих рецимо ја могао да урадим ако би такво нешто подржало 80% заједнице? Неко се може томе противити, што је досад углавном и рађено, али тај сукоб на крају рјешава заједница консензусом. Данас има они који критикују католицизам зато што ето има недоличних бискупа, као да је то некакав аргумент да се критикује католицизам као жива вјера хришћанска. Исти случај је и са православљем, па ево и код нас, ако не ваља поп, не ваља ни Црква. Е управо се на томе заснива та литература о којој причаш (барем оне које сам ја прочитао и о којим имам сазнања), и због тога није многима прихватљива. Ништа се не би могло одбити да је чињенично, али лабаве литературе се већином одбацују у свим случајевима, зато што углавном представљају мишљење аутора књиге, а не нешто тачно и поуздано. А не бих се са тобом ни сложио око начина одржавања сукоба и рада. За мене није дјелотворан рад када се блокирају двојица-тројица корисника који су у сукобу. То ништа није ријешило проблем нити је ишта помогло другима да га наставе рјешавати. То је само елиминисало нечије мишљење из расправе гдје се јавља проблем, ништа друго. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:22, 12. март 2011. (CET) с. р.

Кажем, опет не треба сваку моју ријеч схватати као непознавање овог пројекта и томе сл. Ваљда си упознат с тиме да је једна од главних критика Википедије да чланци на њој углавном представљају ствар компромиса, а не чињеничног стања. О томе се ради, ако си већ схватио нешто погрешно. Нормално је да се углавном пика само литература, јер се нешто доказано не може побити, али тамо гдје управо с обје стране стоје лабаве литературе и докази, то се увијек умијеша заједница. Нормално, тешко је о томе говорити као о једној јединственој ствари, јер је сваки случај за себе посебан, али нисмо пали с неба па да се сада претварамо да те ствари око навођења извора иду просто и једноставно, без икаквих неслагања и томе сл. Углавном, тамо када настану сукоби управо око извора (који су лабави, чим се могу оспоравати), увијек је ријеч задњу имала заједница тј. консензус. Зато се вјероватно и Википедији пребацује та критика да договара садржај какав ће бити, а не да приказује чињенично стање. То је у неку руку тачно, у неким случајевима, али сматрам да у већини није. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:42, 12. март 2011. (CET) с. р.

Нормално је да томе треба тежити, али је пут према томе увијек био трновит. Било би све савршено када би постојала независна литература, чврста и чињенична, из које би могли црпити многе информације. Проблем је што је такве литературе све мање, а све више оне око којих се буквално морамо договарати шта је истина, а шта лаж. Али, као што сам рекао, сматрам да су такви случајеви у знатно мањем постотку, тако да је и то позитиван смјер. Нормално је да не може истријебити у потпуности то „договарање око истине“, али оно се може знатно умањити. Али и то изискује веће учешће заједнице, не може о томе одлучивати три-четири човјека. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:04, 12. март 2011. (CET) с. р.

сиСтуација

Славене, па што не обриса и оноС из сиСтуације? Извини, али било ми је симпатично, морала сам да ти напоменем... --Јагода испеци па реци 00:02, 13. март 2011. (CET)

Ма ок, мени беше симпатично да си преправио једно слово а друго ниси видео... :) А што не смањиш резолуцију? Јел ти и на другим сајтовима исто? --Јагода испеци па реци 00:14, 13. март 2011. (CET)

Па добро, tampoco es la cosa más importante en el mundo mundial. Одок да гледам ЦСИ па да пајким, ова кишурдача данас ме тотално упропасти. Кажу сутра ће сунце... Једва чекам. --Јагода испеци па реци 00:31, 13. март 2011. (CET)

Шпицер

Дефинитивно изгледа боље.

Штос је што то није једна слика,већ је панорамски сликано две слике које су потом спојене у једну,па отуда и да ишчашена закривљенос`.(Таква је рецимо и ова фотка.)

Ако будеш `тео да је још сређујеш и дорађујеш,среди је,па то ондак сними на Остави преко ове иницијалне слике или ако нећеш,прелепи ову твоју преко ње,пошто нема потребе да се дуплирају. Црни Бомбардер!!! (†) 09:28, 31. март 2011. (CEST)

Јој,мојне само да шаљеш као нови фајл!Они тамо су такве запекле бирократе,да ако им не донесеш одлуку о брисању у три примерка оверена од Међународног трибунала у Хагу и прегледану од 7652 неовисне комисије за заштиту права фотографија од брисања,неће јој ни прићи,па ће тај фајл довека опстати тамо.Само ти то сними како нову верзију старог фајла и немо` да бригаш. Црни Бомбардер!!! (†) 13:13, 31. март 2011. (CEST)

Добро,пошто не`ш више да ги чачкаш,посл`о сам ону твоју верзију на Оставу,тако да је она сад оперативна,па ће ову да збришемо,јер неће да треба. Црни Бомбардер!!! (†) 13:56, 31. март 2011. (CEST)

Четничка персекуција

Шта ти ово значи? Овдје могу извући више значења, интересује ме на шта си конкретно мислио? Не видим какве четници имају везе с оним што смо тамо причали. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:43, 20. април 2011. (CEST) с. р.

Али ја сам свој став образложио, и колико-толико може се употријебити у контексту расправе (барем по мом скромном мишљењу), али ово не видим како се уклапа. Мислим, какво сада прогањање четника. Не симболизује ме ни на шта одређено. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:58, 20. април 2011. (CEST) с. р.

Па мени неће сигурно засметати објашњење у вези тога, када сам га и сам затражио. Претпостављам да си нешто имао на уму, не могу се четници тек тако умијешати тамо гдје немају везе с тим. Нормално је да неко некада нешто схвати и не интересује да објашњење, пошто мисли да је у потпуности схватио туђу поруку (иако је можда потпуно промашио), али ова конструкција мени није баш јасна. Не могу је повезати ни са чим толико одређеним у вези са мном. Не сјећам се да сам нешто нарочито причао о четницима, па да бих могао асоцирати можда неке моје претходне ријечи или томе сл., с том реченицом. Дакле, ако можеш, молим за објашњење. --Жељко Тодоровић (разговор) 02:22, 20. април 2011. (CEST) с. р.

Славене, Славене

Уопште ниси дошао до исправних закључака. Уопште нисам био зао према теби, али да јесам био, признајем. :) Хм, то ме подсети, давно нисам малтретирао Филипа. :)--Методичар зговор²а 20:22, 26. април 2011. (CEST)

Ма јоцк. Имао сам намеру да вас малтретирам.--Методичар зговор²а 20:51, 26. април 2011. (CEST)

Дефинитивно. :)--Методичар зговор²а 21:03, 26. април 2011. (CEST)

Како је добро! Дивно, дивно!--Методичар зговор²а 21:13, 26. април 2011. (CEST)

Znam ja to...

Ali hoću da i on uvidi da je to tako. Eno tamo sam mu dala primera sa neta nekih prevoda Novog zaveta, kao i neke verske stranice, i to što sam izguglala za pet i po sekundi, a da počnem da kopam po knjigama sigurna sam da bih našla još primera. On meša babe i žabe, priča o naučnom dokazivanju uskrsnuća kao pojave, što naravno nema veze s jezikom. Pojam je jedan, a ima različita imena koja se koriste u različitim registrima. Ne možeš sve reči koje u suštini isto znače koristiti bez razlike u svim situacijama i prilikama, niti sa bilo kojom vrstom sagovornika. --Јагода испеци па реци 22:56, 26. април 2011. (CEST)

Ups

Greška. Izbrisao sam onu poruku na Željkovoj stranici. Nadam se da neće doći ni do kakve zabune.--Војвода разговор 10:41, 28. април 2011. (CEST)

Црни списак

Шта је потребно да би се нечије име нашло на том списку? --Епаминонда (разговор) 18:12, 28. април 2011. (CEST)

Неће ми бити тешко да сазнам уколико почнем да се понашам безобразно. --Епаминонда (разговор) 01:34, 29. април 2011. (CEST)

Bin Laden

Deder, reci i ti koju ovde, sigurno si čuo da je CIA iskoristila Ljamazaresovu sliku kako bi napravila ovog fotorobota. Glupo je da baš taj falsifikat (uz to sramotan), stoji u našem članku.--Јагода испеци па реци 16:32, 2. мај 2011. (CEST)

Nema veze. Mislim da je Bokica to sredio... :) --Јагода испеци па реци 12:34, 4. мај 2011. (CEST)

Zatraži vraćačka prava, ako nećeš da budeš admin. Lakše ćeš vraćati vandalizme, a i olakšavaš pos'o patrolerima. mickit 15:26, 19. мај 2011. (CEST)

Lunatici...

Ja razumem zašto ti se omaklo, ali se bojim da drugi neće...--Јагода испеци па реци 21:10, 19. мај 2011. (CEST)

Meni je to mnogo simpatično, da ne bude zabune. Prosto me fascinira način na koji naš mozak funkcioniše i kako uklapamo a da i ne primetimo strane reči u srpski, zajedno sa srpskim nastavcima i sintaksom i sl. Ima mnogo smešnih situacija, ali ubedljivo mi je najjača (la mas fuerte!) bila jedna koju mi je ispričao jedan drugar koji živi u Kanadi: na sahrani jednog tipa koji je poginuo u saobraćajki, pitali jednog kako je čovek poginuo, a jedan naš gastarbajter bez razmišljanja odgovorio na srpskom: udario karom o drvo... Možeš da zamisliš totalno montipajtonovsku situaciju: svi na sahrani mladog čoveka ne mogu da se uzdrže od smeha... --Јагода испеци па реци 21:27, 19. мај 2011. (CEST)

Naravno da se to oduvek dešavalo. Moj otac imao je tetku u Nemačkoj, i kad god je dolazila upravo to joj se dešavalo. Govorila je čudnu mešavinu srpskog i nemačkog, a bogami, svake godine je izgeldala sve više i više Nemica, što po ponašanju, što po govoru. Srpski joj je na kraju bio katastrofa, čak je potpuno poprimila nemački akcenat. Mi smo mislili da se samo folira, a sad vidim da je sirotica zaista zaboravila srpski. No, ona zaista nije ni imala nikakvih kontakata s našim ljudima, nije bilo ni interneta kao danas, a u okolini gde je živela nije bilo Srba, ili se barem ona nije družila s njima, tako da i nije čudo... --Јагода испеци па реци 21:52, 19. мај 2011. (CEST)

И ја сам, такође, почела да пишем на њики да бих одржала свој српски на нивоу на којем је био шре одласка. Право да ти кажем, кад сам схватила да почињем да говорим српски са шпанском синтаксом и шпанским редом речи у реченици, са буквално преведеним изразима и идиомима, ухватила ме паника. Чак су почели да ме зезају да имам шпански акценат. Од читања нисам имала ништа, јер су данашњи преводи књига очајни, те након две, три купљене књиге које сам бацила од муке након пет страница, одустала сам да купујем књиге на српском које нису оригинална дела. А онда набасах на њики... Д рест из хистори... :)--Јагода испеци па реци 22:03, 19. мај 2011. (CEST)

Шта да се ради, тако ствари стоје. За речнике и остало потребно је много, много пара, а то Србија нема. Ето, и овај нови П10 чекало се на њега скоро 10 година, а кад је изашао, има гомилу штампарских грешака. Види само оно на тргу у вези са сци. тј. докторском титулом. На једном месту пише једно, на другом друго. И како онда ти да знаш шта су они мислили? Хтео не хтео, мораш пратити СВЕ што излази у тој области да би могао исправно да резонујеш и правилно закључиш кад налетиш на неку таку грешку, којих богами, има доста. Ето, ни оне Прћићеве знаке нису били у стању да добро одштампају, него је све онај мајмун из имејл адреса... Да не поверујеш. Али, колико пара, брате, толико и музике. А култура је, у Србији, увек била последња рупа на свирали... --Јагода испеци па реци 22:22, 19. мај 2011. (CEST)

Znam o čemu pričaš, jer sam i ja donekle u istom "sosu". Ja evo već 10 godina prevodim sa engl. na španski i obrnuto isključivo tekstove iz ortodoncije, ali veruj mi, da treba najprostiji tekst iz te oblasti da prevedem na srpski, bila bih u gadnoj neprilici. Jest da kad sam počinjala nisam mnogo znala ni na ova dva jezika (ipak nisam ja ortodont), ali vremenom sam naučila terminologiju u jezicima s kojima radim, a ni jedan od njih, eto nije srpski. Tako da znam savršeno o čemu pričaš... Par puta sam pokušala Mickiju da pripomognem dok je pisao neke članke iz oblasti stomatologije, ali džaba, kad ono što mogu da pokupim iz časopisa i knjiga koje imam na raspolaganju, nisam u stanju da prenesem na srpski... --Јагода испеци па реци 10:52, 20. мај 2011. (CEST)

Džaba komšo, kad nema paste. Kad je bude bilo, onda će biti i Akademija, i ažuriranih rečnika. Što se tiče kiberspejsa, nisam baš sigurna da sajber nije dozvoljeno... Sad sam pitala Slaju da mi objasni zašto tvrdi to, ne mogu da nađem onaj članak tj. seminarski gde je on juče rekao zašto. Koliko ja vidim, ovde u Velikom rečniku stranih reči Klajna i Šipke, stoji lepo sajber u značenju kibernetički, informatički, koji se odnosi na kompjutere, a takođe stoji i sajberspejs, definisan kao zamišljeni prostor u kome se odvija komunikacija pompoću kompjutera, naročito preko interneta; virtuelni prostor. Dakle, da čujemo prvo šta Slaja ima da kaže, ali mi se sve čini da se ovaj put malo zaleteo. --Јагода испеци па реци 23:10, 20. мај 2011. (CEST)

Našla sam bila već. Elem, pošto mi Slaja ne odgovara, uzela sam da čitam detaljnije ovog K-Š, i našla sam i odrednice kiber, kiberspejs, i kiberpank. No, pored nepravilnih reči, u ovom rečniku stoji (nepr.) od nepravilno, ni pored sajber (i ostalog) ni pored kiber (i ostalog) ne stoji ta skraćenica. Dakle ispravno je i jedno i drugo. S obzirom da su autori prvi stavili sajber, a i uobičajenije je da čujemo sajber, milsim da ću vratiti njegove izmene. --Јагода испеци па реци 23:45, 20. мај 2011. (CEST)

Ja mogu da potpišem da o kiberspejsu sigurno neće diskutovati. --Јагода испеци па реци 00:00, 21. мај 2011. (CEST)

Ниси ме разумео. Наравно да ће да разговарају о сајберспејсу, или чак можда и о сајбер простору или кинетичком простору, али о киберспејсу, чисто сумњам... --Јагода испеци па реци 00:14, 21. мај 2011. (CEST)

Ма нешто си ти то помешао, комшо... Како бре сибернетика? Па то ти би тек био неки хермафродит. Кибернетика је стара реч, одавно постоји у српском, а сајберспејс је нова реч која нам је тако цела дошла из енглеског. Да будем искрена, мени једина реч која није јасна јесте тај киберспејс. Прво, не знам одакле им идеја за ту реч, а друго, чисто сумњам да је ико користи (информатичари и интернауте сигурно не). Зато и рекох оно малопре за Скупћину... --Јагода испеци па реци 00:26, 21. мај 2011. (CEST) Све си ти у праву, а то сам и ја већ рекла, дакле кибернетички простор је сасвим ок, али и сајберспејс такође, јер се налази у речнику, а налази се у њему зато што су правописци закључили да је довољно често у ушотреби у српском језику да би могла бити укључена у речник. Исто је и са префиксом сајбер. Дакле, сасвим ће бити легитимно и сајбершоу и сајберсекс, и сајберпанк и било шта друго што је сајбер. Сад, ти имаш потпуно право да не користиш ту реч, али факат је да је она одобрена од стране лингвиста, као и она кибер... која се ето мени не допада и није ми јасно на основу чега су је укључили у речник, јер могу да потпишем да ту реч нико живи не користи. Са КИБЕР префиксом у чешћој употреби налазе се само реч кибернетика и кибернетски. Али иако ми се не допада, не могу ником да приговарам ако је користи, јер стоји у речнику... Дакле, ajo y agua, мој комшо... --Јагода испеци па реци 00:43, 21. мај 2011. (CEST)

Ne slažem se. Ja baš mislim suprotno. Ja mislim da bi malo manje preskriptivistike a malo više deskriptivistike bilo dobro za srpski jezik. Previše ima pravila koja se zasnivaju na pravilima nepotvrđenim u praksi. Da nije tako, ne bismo imali onaj užasni Teotivakan i navatl. --Јагода испеци па реци 00:56, 21. мај 2011. (CEST)

Наслов

У ствари ми није сметало уопште, него ми дошло да те мало зезам кад сам видео. :)))) Не замери! :)) -- БоленДатотека:Oscar icon.svg (разговор) 02:47, 21. мај 2011. (CEST)

Slavene, šta si po struci? Ako se sme znati. Videh sad da uređuješ deo vezan za istoriju umetnosti, pa me zaintrigiralo... --Болен (р) 00:55, 2. октобар 2011. (CEST)

Пу! А ја таман помислио да си уметничка душа! --Болен (р) 01:02, 2. октобар 2011. (CEST)

Тако тачно! Мада Ворхол је срање! --Болен (р) 01:05, 2. октобар 2011. (CEST)

... I onda kada svi budu istomišljenici svetom će vladati mir! Potpuno sam te omeo u radu, nastavi slobodno, ne obraćaj pažnju na mene - sad sam u elementu! --Болен (р) 01:15, 2. октобар 2011. (CEST)

Можеш ме слободно ставити на твоју црну листу, ионако сам и раније имао испаде који на (не)срећу моју нису уважени. Неки други типови су збиља летели и за мању реч, ја сам изгледа поштеђен зато што сам знао где се налази граница у овом неиздефинисаном простору где се силнима може. Уосталом, сконтао сам вас господо - све ово је била диверзија, а иза кулиса нешто се дешавало из чега су неки на време извукли корист. ;-) Што кажу, у свакој шали има и пола истине. Искрен да будем завидим вам и баш ми је криво што се нисам раније прикључио. Међутим, невезано за то, због оне твоја изјаве с вибратором мал‘ не нисам добио озбиљан напад гушења и завршио у локалној амбуланти. Рећи тако нешто у тако насталој атмосфери у неку руку је боље од гледања буђавог Саут парка или Веље Илића у емисији Утисак недеље са Б92, премда за собом доноси неочекиване ризике. Поззз!--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 01:34, 2. октобар 2011. (CEST)

Нађи бре неку рибу па се мало мази с њом. Не буљи толико у ТВ и компјутер екран, свеца му.

Славене, дедер не прави се луд. Јест да сан импулсиван, али са мном је све у реду. Да није, бановали би одавно. Управо због ове изјаве коју сам цитирао Манојло је добио од тебе шамар језиком. Тада си му рекао ону фамозну ствар са вибратором коју је Верлор доцније толико цитирао. Алал ти вера, прави си геније за расправљање некада био! ;-) --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 08:50, 2. октобар 2011. (CEST)

Slavene, mani se tih priča. :-) Tim tvojim pričama tipa »nađi bre neku ribu pa se mazi s njom« mi samo pobuđuješ sumnju u to da s tvojim seksualnim životom nije nešto baš najbolje, jer nije slučajno što kažu da je najveći perverznjak onaj što priča o perverznjacima - barem tako mišljenje vlada u užem društvu u kom se krećem, pojma ti ga ja nemam kako je u Španiji.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 20:13, 2. октобар 2011. (CEST)

Pa čuj, da mi rekne to neko ko je mojih godina još bih rekao: ajd važi, na istom smo konju; ali između nas dvojice najmanje su dve banke, pa mi deluje onako čudno kad mi stariji savetuju nešto što je očigledno da ću raditi samo što, naravno, neću da se pravdam da ne budem nepristojan. :-) Nije valjda da si umislio da mi je Vikipedija zadnja opcija?! :-P --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 21:01, 2. октобар 2011. (CEST)

Jok, bliža je, čak i od TV-a! Takođe, sve najbolje želim! ;-) --Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 21:19, 2. октобар 2011. (CEST)

Istorija u Španiji

Slavene, Španci nemaju predstavu o našoj istoriji, kao uostalom ni mi o njihovoj, jer se jednostavno ne proučavaju, tako da se ovde, kao i uostalom u mnogim drugim delovima sveta, vrlo površno pristupa problemu i naravno, koristi se u političke i druge svrhe, pa tako imamo nepriznavanje Kosova od strane španske vlade, ali priznavanje od strane katalonske, a zašto, tebi je vrlo jasno, a takođe bi trebalo da ti bude jasno da to nema nikakve veze sa znanjem iz istorije nego sa dnevnopolitičkim potrebama i interesima jednih i drugih. Njih zapravo ni ne zanima da se udubljuju u problem, tako da se španski istoričari zapravo ni ne bave balkanskom istorijom, nego se njome bave političari, a istoričari, čak i kad daju neku izjavu po tom pitanju, lupetaju gluposti i odmah se vidi da su krajnje neobavešteni. To zaista nema veze s pričom o tome da li je istorija nauka ili nije. Ti isti španski istoričari su vrlo ozbiljni uproučavanju istorije koja ovde interesuje, i veruj mi, kad bi i ove odavde, i naše, i bilo koje druge ozbiljne kritičke istoričare pitao na ćemu se zasnivaju zaključci koje donose, rekli bi ti isto: na osnovu arheoloških nalaza i pisanih izvora. Pročitala jesam celu tvoju priču na Trgu i sa mnogim izjavama se slažem (npr. da prava nauka podstiče kritičko razmišljanje, da naučni zaključci nisu dogme itd.), ali nije mi do kraja jasno kakve veze ima sa temom, tj. sa pseudoistorijom, odnosno, sa pseudonaukom uopšte. Zna se šta je pseudonauka, a šta nije, i zato i dadoh primer koji sam dala. A isti postupak se može primeniti i na bilo koju drugu nauku i njen odnos sa respektivnom pseudonaukom. --Јагода испеци па реци 11:01, 24. октобар 2011. (CEST)

Deset godina nije nikakva distanca. A i njihova skorašnja istorija (počev od građanskog rata pa na dalje) još uvek je poprilično pod uticajem politike, i to BAŠ zato što još uvek ne postoji dovoljno dobra istorijska distanca. Možda za nekih 50 godina, eventualno, i kad budu rešili sve ili većinu problema koji im još uvek stoje nerešeni, a to je priznavanje žrtava saopštavanje njihovim porodicama GDE su im grobovi (znaš i sam da ima gomila zajedničkih grobnica koje još uvek nisu rastebljene niti leševi identifikovani, a datiraju iz vrmena građanskog rata), revizija učešća svih strana (jer za sada važi da su frankisti bili bljak, a da su ostali bili sveci, a verujem da znaš da nije baš sve tako, kao što znamo da nisu ni partizani kod nas bili sveci kako su nas ubeđivali 50 godina, ali to se tek sad saznaje i o tome se govori). Eksproprijacija imovine ljudi koji nisu bili ni na čijoj strani, ubistva popova čiji je jedni greh bio taj što su bili sveštena lica, itd.). Uostalom, kao i svaki drugi građanski rat, gde ni jedna strana nije apsolutno krvnik niti apsloutno žrtva. E, vidiš, kad oni to još uvek nisu raščistli, a od njihovog građanskog rata je prošlo skoro 80 godina, kako onda mi da pokušavamo da pričamo uopšte o istoriji našeg rata od koga nas deli jedva nekih 15 godina? Slavene, istorijska distanca nije ni 20, ni 50, ni 100 godina, a ponekad je potrebno još više da bi se moglo objektivno gledati na događaje i analizirati dokumente hladne glave i bez predrasuda. Stoga ti kažem, dokle god je politika prisutna u istoriji, tu malo ima istorije, jer glavna odlika istoričara jeste da sagledava dokaze koje ima ispred sebe i koji su mu na raspolaganju neutralno i nepristrasno. A to ni sa njihovim ni sa našim građanskim ratom za sada nije moguće. --Јагода испеци па реци 11:15, 24. октобар 2011. (CEST)

Ali, to nije problem samo s istorijom, nego i sa svim društvenim naukama. Pa zato se i razlikuju od prirodnih, jer prirodne nauke mogu imati aksiome, ali društvene ne mogu. Zato i jesu podložnije promenama i revizijama od prirodnih nauka. Istorija (kao i svaka druga društvena nauka) prestaje da bude nauka onog momenta kad se napuste ili zanemare naučni metodi koji se koriste u dotičnoj nauci. A svaka nauka ima svoje posebne naučne metode, i one su poprilično dobro definisane. Svaka nacionalna istoriografija je pretrpela određene dečije bolesti (naša tek u 19. veku, a nešto sam čitala o Špancima, i oni su imali poprilične potrese u vezi sa kritičkim pristupom), to ne negiram, ali generalno, danas se zna koji su to kriterijumi i to ne zato što su naši istoričari to tako smislili, nego zato što se tako radi u svetu u celokupnoj istoričarskoj struci. Problema ima, ima neslaganja, ima različitih tumačenja, ali jedno je sukob mišljenja koja su zasnovana na znanju, a sasvim drugo sukob mišljenja od kojih je jedno zasnovano na znanju, a drugo na "što je babi milo". A upravo je to tema tamo na trgu. Da se ne dopusti da nam se članci zasnivaju na "što je babi milo".--Јагода испеци па реци 11:24, 24. октобар 2011. (CEST)

Ne, ne, ne, Ravna Zemlja nema veze sa pseudonaukom. Pseudonauka izmišlja dokaze, a ovde se radi o zabludi. Pseudonaučne tvrdnje nikako ne mogu da se podvedu pod zabludu, jer do zabluda dolazi kad se nema dovoljno naučnih dokaza (kao što ih u drevnim civilizacijama nije bilo, dokaz da je zemlja okrugla došao je sa renesansom, zar ne?), a pseudoistoričari se namerno olgušuju o več naučno dokazane činjenice i izmišljaju dokaze koji nemaju ni glave ni repa. Dalje, to verovanje potiče od drevnina, i u njega se upliće i religija, a pseudonauka je novijeg datuma, možda postoji jedva neki vek. Dakle,pseudonauka je kad neko, i pored neoborivih naučnih dokaza izmišlja stvari jer mu to tako odgovara iz nekih (političkih, materijalnih ili drugih) razloga. Najčešći razlozi za pseudonauku jesu novac i politika, u tome ćemo se složiti, jer mislim da nema pseudonaučnika koji nije zaradio gomilu para na tim svojim budalaštinama a na račun lakovernog naroda. Posebno su opasni pseudolekari, jer oni tek mogu da ti nanesu zlo. Dakle, religija je jedno (tu smo se složili), zabluda drugo, a pseudonauka sasvim treće. --Јагода испеци па реци 13:29, 24. октобар 2011. (CEST)

Hm, da, donekle jesi u pravu. Ali, onda nismo u pravu kad kažemo da religija nema veze sa pseudonaukom. Ako tako posmatramo stvari, onda bismo u pseudonauku morali uključiti i sva religiozna verovanja. Meni to nekako ne izgleda dobro. Vidi definiciju na eng. viki: Pseudoscience is a claim, belief, or practice which is presented as scientific, but which does not adhere to a valid scientific method, lacks supporting evidence or plausibility, cannot be reliably tested, or otherwise lacks scientific status. Najviše ponavljana reč je upravo science, što religija nikad nije pretendovala da bude, pošto nikad nije ni nudila dokaze za svoje tvrdnje, već je tražila (traži) bezuslovno verovanje u sve njene tvrdnje. A pseudonauka nudi dokaze, sad što su ti dokazi polovični, loše izvedeni, lažni itd. to je sasvim druga stvar. S druge strane, što više razmišljam o tome, možda bi se ipak moglo reći da neke stvari u religiji mogu da se podvedu pod pseudonauku (raznorazni ispiti da li je neko veštica ili nije, npr.), a neki ipak ne (postojanje Boga, i sl.). Šta ja znam. Sad više ni ja nisam sigurna. Možda bismo trebali, umesto liste nepodobnih sajtova, da pravimo listu podobnih sajtova, tj. sajtova koji se MOGU koristiti kao reference jer su relevantni i sadržaj koji daju zasnovan je na naučnom metodu. Možda bi to bilo lakše. --Јагода испеци па реци 13:54, 24. октобар 2011. (CEST)

Не знам каква је ситуација са другим наукама, али у историји и лингвистици, псеудоисотичари и псеудолингивисти су по правилу неке друге струке, а онда себи измишљају којекакве дипломе и бомбастичне титуле. Ето, Деретић тврди за себе да је доктор (!) историјских наука, али још увек се не може с тачношћу утврдити где је тачно добио ту титулу, ко му је дао, када, а да не говоримо о нпр. теми на којој је докторирао и сл. Једини подаци о томе се налазе на његовом сајту, али бого мој, данас сајт може да има свака шуша, па и ја могу да на свом сајту напишем да сам доктор магистар професор историјских наука и да то ставим као референцу. Ма. Пази. Технолошки напредак је донео колико предности толико је и овај наш свет учинио опаснијим, јер је данас много лакше радити неке недозвољене ствари него раније, почев од кршења ауторских права до много озбиљнијих ствари. Има неки прахисторијски филм са Шварцијем где му као у будућности праве намештаљку тако што су манипулисали неки снимак оног што је он рекао и наредио, те је као нека гомила недужних људи настрадала. То ми је тада изгледало као научна фантастика, а сад ми се чини да бих то и ја умела да урадим. Страхота. --Јагода испеци па реци 16:09, 24. октобар 2011. (CEST)

Ma kakvo studiranje, Deretić jeste studiro, ali mašinstvo. A onda se pod stare dane dosetio da bi bilo zgodno da se malkice bavi i istorijom, pa je onda izmislio ni manje ni više nego antičku istoriju Srba. Nije on jedini, eto, ja znam jednog, stomatolog u pemziji, pred kraj radnog veka takođe je počeo da flertuje s pseudoistorijom, da bi se, od kad je u pemziji, zdušno bacio na pisanje o novoj, zabranjenoj, antičkoj istoriji Srbalja i da pljucka po sirotom Porfirogenitu, a nije u stanju ni da ime dela cara-pisca napiše kako treba a o čitanju istog u originalu da i ne pominjemo. Ali, on ti štampa sam svoje knjižice, ima uski krug prjatelja koji nemaju predstavu s istorijom, ali eto vole da Srbi budu veliki narod, veruju u veliku belosveCku zaveru protiv nebeskog naroda i shodno tome, veliki su poštovaoci lika i dela stomatologa-istoričara koji je trenutno na pragu da nađe srodne duše da ga malo finansiraju (jer zaboga, on se usuđuje da dira u ono u šta niko nije dirao, da gleda na stvari iz ugla iz kog niko nije gledao do sada, kao da je to sad nešto super, a ne samo neviđeni bezobrazluk običnog pacera), no ako ih i ne nađe, nije ni važno, on se ludo zabavlja, izigrava bog zna kakvog intelektualca i u grob će otići pun sebe srećan i zadovoljan. Eto, to su ti naši pseudoistoričari. I onda takvi imaju obraza da jednom Radivoju Radiću broje krvna zrnca i da ga proglašavaju bečkim učenikom, slugom i slične budalaštine... eee... Da nije strašno, bilo bi smešno. :)--Јагода испеци па реци 23:22, 24. октобар 2011. (CEST)

Jesi li ti kojim slučajem čitao Radićevu Srbi pre Adama i posle njega? Ako svraćaš u one naše krajeve probaj da je pazariš, garantujem ti da ćeš plakati od smeha. Čovek je tako isecirao njihove budalaste tvrdnje, tačku po ih izrazbijao ko mače muškatle. A kako je pored izvrsnog isoričara Radić i odličan pripovedač, sve je to umotano u jedan predivan lak i pitak jezik pun humora. Npr. deo u kome pokazuje koliko je njihov sistem "etimologije" apsurdan je toliko urnebesan da sam ja plakala čitajući. Kažem ti, ako ikako možeš, nabavi knjižicu, pročitaćeš je za jedno popodne, pošt nije velika, ali je zlata vredna... --Јагода испеци па реци 09:47, 25. октобар 2011. (CEST)

A jes vido pored ovog one druge snimke? Rusi su Srbi, Cesi Poljaci su Srbi, Spartanci Srbi, ma, svi su Srbi. Cak i amebe... I, bogo moj. Ma Radic pravi primere, pa kaze, znas ti kako je nastala rec Manitoba? Pa otisli neki Srbi iz Bosne u Ameriku, pa kad su vidili da ih domoroci ne fermaju, krenuli dalje i prezrivo rekli, Mani to ba! :) Ima jos za americke gradove, ne mogu svega da se setim ovako napamet, ali mnogo je smesno. Ima nesto s nekom babom kojoj je zima... Uf. Nemam sad knjgu pri sebi, pogledacu kad se vrnem kuci, ako se setim. Ma, da places. --Јагода испеци па реци 10:45, 25. октобар 2011. (CEST)

Гласање

Не слажем се, мислим да сам одлично урадио што сам прекинуо гласање. Почели су да гласају корисници са 50 измјена и корисници који мјесецима нису направили ниједну измјену, што је јасан знак да је игра завршена. Што се тиче коментара и расправе која се развила, а која није била нарочито повезана са темом, мени би било драже да се расправљало само о садржају чланка, али то је само један од разлога зашто сам прекинуо гласање. Мислим да су разлози који су изнешени против сјајности чланка неискрени и у стилу „само да се нешто каже“, посебно први коментар који је и покренуо све остале.--В и к и в и н дР 20:45, 27. октобар 2011. (CEST)

Book

Uf, vala baš. Još malo pa će ovo biti realnost... --Јагода испеци па реци 23:55, 27. октобар 2011. (CEST)

Living without money

Ma nisi shvatio. Ona novac ne uzima nego ga poklanja. Ja sam za nju saznala u jednoj lekciji knjige New English File Intermediate u kojoj je prenet članak iz novina o njoj. Zaintrigiralo me pa sam malo istraživala. Žena zaista nekako uspeva da se snađe bez novca. Daje kurseve o tome, i knjigu je napisala, ali novac koji zaradi, pokloni. Novac je uopšte ne zanima. Mada, iako nisam neki materijalista, nešto mi se cela ideja čini suludom. Ne zato što ne bih mogla bez novca, nego jednostavno zato što tako ovaj naš svet funkcioniše. A za snalaženje u krizi šta ima Španci da nam pišu o tome. Ja to najbolje znam, bolje od bilo kog Španca ovde, jer imam neko 15-godišnje iskustvo u Miloševićevoj Srbiji na tom polju...--Јагода испеци па реци 17:05, 13. новембар 2011. (CET)

Па сад... Да би човек прихватио и пре свега разумео њену филозофију, треба прво да се изглави из капиталистичког начина размишљања где су банке важније од људи и где ништа није џаба. Она увек нуди за узврат нешто, а много пута је радила а да није ништа добила заузврат и није никад сматрала тог другог за паразита. Мени су ови Шпанци да будем искрена, вредни дивљења. Нешто чисто сумњам да би у Србији било ко дошао да спасе комшију од насилног исељења, а то је овде свакодневни призор, само у мом крају је било барем три, четири успешне акције, једна управо у улици испод моје. Ће видимо, ја бих веома волела да се светски поредак промени и да ови Индигнадиоси успеју барем нешто, јер овако више не може. Па да ли си ти чуо само колике надокнаде имају директори банака који су због малверзација које су радили били присиљени да се пензионишу? Мени је припала физичка мука кад сам то прочитала. Ти верујем већ имаш право гласа, зато води рачуна шта ћеш с њим 20. новембра. Да га ја имам, ја га вала не бих дала никоме. Осим можда овима. Ако ништа друго, дајем глас за укидање варвараских обичаја који још увек радују велику већину ових наших земљака... И да не буде забуне: обрадовала сам се кад је Каталонија укинула кориду, али само да бих се већ следећег дана разочарала кад су своје коревоус заштитили, јер ти је онда постало савршено јасно да корида није забрањена због душебрижности каталонске владе за патњу сиротих животиња, него само да би терали контру осталом делу Шпаније. И онда ти веруј политичару. Гаде ми се сви, од првог до последњег. --Јагода испеци па реци 17:30, 13. новембар 2011. (CET)

P kad smo glupaci, tako nam i treba! :) M dobro, rekoh ti ja da i ja mislim da je to pomalo utopija, ali mislim da iako znamo da nije moguće potpuno ostvariti njenu zamisao, ona ipak na neki način donosi neku korist: svojom radikalnošću tera nas da stanemo i da se zamislimo i zapitamo, aman, gde mi to idemo? Svet je sve više dehumanizvoan, jednostavno se otresamo humanosti kao nečeg što samo može da smeta, a to je ono najgore. Postajemo bića bez osećanja. Vidiš, meni apsolutno ne smeta da se parama koje se izdvajaju iz moje plate za socijalno plati lečenje nekom imigrantu ili siromašku koji je doveden na ivicu opstanka zbog nekih debelih bankara. Osim toga, odakle tebi to da neko od 55 godina slobodan strelac, nema pravo na lećenje u Španiji? Pa nismo mi u SAD, pa jel Obama dolazio ovde da kopira model zdravstvenog osiguranja, jer je daleko humaniji od onog koji oni imaju ? Ovde svako, pa čak i oni bez papira imaju pravo na zsdravstvenu zaštitu. Ne mogu da verujem da ti to nisi znao... --Јагода испеци па реци 20:08, 13. новембар 2011. (CET)

Ма, то у Каталонији и то од скора, од кад је дошао на влас' овај улицкани љиго слина. Ма, нисам ти ја добар саговорник кад је политика у питању, јер сам врло „индигнада“... Е, не отвара ми се онај линак. --Јагода испеци па реци 00:59, 14. новембар 2011. (CET)

Хм, да. Међутим, није све тако једноставно. Неко нема избора. --Јагода испеци па реци 01:24, 14. новембар 2011. (CET)

Нова гласања за смернице и правила

Отворена су нова гласања за више смерница и правила. Молимо вас, дођите и гласајте.

• Википедија:Гласање/Нове смернице и правила (2)
• Википедија:Гласање/Семинарски радови

--Јагода испеци па реци 10:17, 27. децембар 2011. (CET)

Što ne glasaš, komšo? --Јагода испеци па реци 15:34, 28. децембар 2011. (CET)

Правила за изабране чланке

Здраво Славене. Видим да си присутан у последње време, па сам хтео да се консултујем са тобом по једном питању. Наиме неколико пута у последњих 2 године смо имали неспоразума око гласања за изабране чланке, посебно код избора за добре, а у вези са правилима „Измена правила избора за сјајни чланак из 2009/10“. Када смо доносили правила, доносили смо их у пакету и за добре и сјајне, али заједница различито тумачи „Измена правила избора за сјајни чланак“ с обзиром на овај део назива гласања који није баш најбоље срочен ... избора за сјајни ... Моја замисао је била да имамо јединствену страна за правила за добре и сјајне - заједно „правила за изабране“, јер смо након гласања ажурирали само страну правилника за сјајне. Да ли сам ја добро схватио за шта смо гласали и о чему смо расправљали или ипак нисам у праву? Тј. конкретно да ли се тачка 5. из предлога бр. 1 са гласања: Википедија:Гласање/Измена правила избора за сјајни чланак односи само на четири тачке испред (укидање верификације) или се односи на сва усвојена правила из предлога бр. 1? Сложићеш се да та тачка није баш најсрећније срочена, и да заиста омогућава различита тумачења. Ипак ред је да се теби обратимо јер си ти био тај који је формулисао предлог. Драго ми је да си поново присутан на пројекту и искористио бих ову поруку да ти пожелим све најбоље у Новој години. --SmirnofLeary (разговор) 19:49, 30. децембар 2011. (CET)

Дон -кихот

Уопште се не ради о томе да се класика сматра божанством, штавише, не капирам уопште што то кажеш. Не знам за класике других земаља, али за Шпанију сигурно знам (проф. сам шпанске књижевности по дипломи, ваљда ми се може бсарем малкице веровати ). Средњовњековна, ренесансна и барокна књижевност је писана увек са неким циљем који обично није имао везе са књижевношћу. потврда црквене догме, потврда врховног ауторитета краља... Севантесово дело има вишеструку намену од којих су неке имале везе са књижевношћу (књижевна критика витешких романа, нове комедије, Лопеа де Веге, све кроз уста Док Кихота), друштвена критика система нових и старих хришћана, критика цркве, критика друштва кроз неколико епизода које су се десиле самом ДК, и неколико убачених новела... Све опасније и смелије критике ишле су кроз уста Дон Кихота, који је силом прилика морао бити луд, јер да није, Сервантес би завршио на ломачи. Ионако је већ био сумњив да је нови хришћанин, још да је причао критике цркве и црквцене догме кроз уста паметног лика, не би тај изашао из затвора у ком је започео Дон Кихота. Шпански барок није као барок у другим земљама Европе, нема исте карактеристике, те га је немогуће схватити на основу општег знања о бароку. За читање дела Златног века је неопходно основно познавање историје Шпаније у то доба и друштвених прилика, посебно у религиозном смислу (лајт мотиви су проблем старих и нових хришћана, краљ као врховни и праведни арбитар, племичи су увек лоши момци из приче, итд.) јер је сам шпански барок врло специфичан и не личи ни на један барок у било којој дургој земљи, с обзиром да су се Шпањолци изоловали и гледали унутра, а не напоље, као што се то дешавало у већини замаља. Конкретно, Дон Кихот је једно толико сложено и вишеслојно дело, да је немогуће открити све нивое и сва значења која има само једним читањем. Конкретно, први пут кад сам га читала била сам у средњој школи и ништа нисам схватила. За мене је ДК тад био будала коју сви млате и који треба да седи у лудници. Тек на факсу сам почела да откривам једно по једно значење, али тад сам прво добила предзнање које је неопходно за то разумевање, па сам тек онда добила задатак да га прочитам. И то је било на првој години, а ја сам наставила ДК да читам, једном, други пут, трећи пут, на прескок, онда мало први део, мало други део... Сваки пут сам откривала нешто ново. Једно је сигурно: ДК лудост је само маска. Право лице ДК јесте племенитост и храброст. Лудост је имала своју намену, и то врло практчну, већ рекох која. Немој се увредити, молим те, али рећи да је ДК био шизофреничар и ту завршити причу о том лику, врло је неозбиљно и површно. Могла бих ја о овом још триес' страна да испишем, али нећу да те давим... :)--Јагода испеци па реци 00:49, 8. јануар 2012. (CET)

Википедија:Гласање/Предлог/Отварање нове странице Молим коментар

Otvorena je zvanična diskusija o otvaranju stranice Molim komentar. Pošto si izrazio interesovanje za to na Trgu, molim te da se priključiš diskusiji. --Јагода испеци па реци 17:58, 11. јануар 2012. (CET)

Гласање

Пошто си учествовао у расправи, обавештавам те да је оотворено гласање.

• Википедија:Гласање/Ботовско уношење шаблона "без извора"--Јагода испеци па реци 14:32, 19. јануар 2012. (CET)

...

Fala, komšo. --Јагода испеци па реци 23:34, 19. март 2012. (CET)

Dizajn

Ne, samo je Sahara u pravu. Ni meni nije leglo baš "dizajn", ali mi svakako bolje zvuči od onog Slatibaropvog "konstrukcija", jer, kako ja razumem tu reč, to se može odnositi na sam čin sklapanja delova, ili na "kostur" nečega, npr. aviona, ili zgrade, ključni noseći delovi koji se kasnije oblažu. Konstrukcija može biti i ram kod slike na koji se razapinje platno, ali nikako sam izgled, što je dizajn ili projekat (kako je Sahara rekao), u zavisnosti o kojoj nauci govorimo. --Јагода испеци па реци 22:39, 21. март 2012. (CET)

Pa da, to i ja kažem. --Јагода испеци па реци 23:19, 21. март 2012. (CET)

Нисам ја ни рекао да си написао нешто погрешно. Само опуштено, па ћемо један дан кад ухватимо времена да седнемо да дизајнирамо конструкцију... :)

Slatibarfast (разговор) 23:56, 21. март 2012. (CET)

Споменица за тебе!

	Споменица за дипломатски однос
	Хвала за покушај смиривања страсти на текућем гласању. Право је освежење видети ту врсту коментара. У последње време су све ређи, односно далеко више долазе до изражаја они којима једноставно није стало или пак они који, свесно или несвесно, распирују сукобе. micki 10:50, 14. мај 2012. (CEST)

Међувокалско Ј

Је у транскрипцији обавезно. То је правило српског правописа које се праноси, наравно, и на транскрипцију. У комбинацијама кад је И на првом месту, а неки други самогласник (осим О) другом, оно мора постојати. Дакле, ИЈА, ИЈЕ ИЈУ, али ИО. Ево овде имаш извод из П, трећа тачка. --Јагода испеци па реци 14:05, 20. мај 2012. (CEST)

Преусмерење

  Урађено micki 17:35, 25. мај 2012. (CEST)

Занимљива презентација :) micki 18:24, 25. мај 2012. (CEST)

Да, јако су је лепо урадили. Једноставно, али упечатљиво. micki 18:30, 25. мај 2012. (CEST)

Види се да им је менталитет сличан нашем :) micki 18:38, 25. мај 2012. (CEST)

hahahaha

Eh, muske lazi... Inacem vic je internacionalan, smesan je na bilo kom jeziku.... --Јагода испеци па реци 12:09, 31. мај 2012. (CEST)

Ma nije nikakva misterija, i zene lazu, ali razlika je u tome sto one umeju da lazu, a vas uvek uhvate... --Јагода испеци па реци 12:18, 31. мај 2012. (CEST)

Pos sí. Eh que (como diría Bono), lo habéis merecido, por utilizar la cabeza equivocada para pensar... --Јагода испеци па реци 15:40, 31. мај 2012. (CEST)

OK. Jasno je ko dan koji su njegovi motivi, a drugi čak i otvoreno govore to. :D Mislim da su definitivno postali najomraženiji likovi ovde. Hvala za pomoć.-- Bojan  Razgovor  07:00, 1. јун 2012. (CEST)

Ateizam

Jel gledaš TV? Uključi La sextu, zanimljiva emisija o crkvi i još ponekim stvarima u Španiji. Da ti kažem, da imam dete, ne bi meni ono ovde išlo u školu ni pod tačkom razno. --Јагода испеци па реци 22:01, 1. јун 2012. (CEST)

Ja prosto ne mogu da verujem da tako nešto postoji u jednoj zemlji koja za sebe tvrdi da je demokratska i da pripada prvom svetu. Baš sam se iznervirala. Sad su reklame, a poslednje je bilo onoj sekti Prado Nuevo koje crkva LADNO podržava dok oni pljačkaju na pravdi Boga zaludele ovčice. Ma gori su od đavola, bre! Plus ne plaćaju nikakav porez, i oni mogu da glasaju a ja ne mogu, jer nemam usrano državljanstvo iako sam ovde već 12 godina. Moje pare su im dobre, ali moj glas nije, uf... A škole... Meni tu nešto nije jasno: sva deca idu u privatne i poluprivatne škole koje vode popovi i časne sestre, a sva ta ista deca misle daje državna škola mnogo bolja. Ko je ovde lud? --Јагода испеци па реци 22:28, 1. јун 2012. (CEST)

Па да, зато и ударају овако немилосрдно по државним школама, јер су превише добре. Кад је скроз униште, онда ће неко медиокритетско образовање добијати само они који имају дубок џеп, а основна маса оваца за шишање ће се аутоматски повећати, јер се овца лакше шиша кад је необразована. Види, да није ове кризе, ја бих мислила како је ова земља супер. Захваљујући овој кризи, схватила сам да су гори десет пута од Србије. Јавашлук, лоповлук, митоманија, протворност, неједнакост, неправда, суровост, бездзушност... Ма... Гаде ми се. Поштене људе прогоне као најгоре криминалце, а криминалце ослобађају без обзира на сто сведока. И ником ништа. Гарзона на 11 година забране рада, а оног Кампса (који ми се гади колико је љигав), на слободу иако је сведокиња рекла, дошо човек и уместо да плати, пружио ми руку и поздравио се са мном! Еј брееееее, где то има? Па ни у Србији. Тамо су барем суптилнији. Најгоре је што то обичан народ не види, и и даље мисли да им је држава ипак далеко демократичнија од на пример, ето, Србије или Румуније. Будале. --Јагода испеци па реци 22:56, 1. јун 2012. (CEST)

Baš tako. ;)--Јагода испеци па реци 23:29, 1. јун 2012. (CEST)

E, ali jedno im se mora priznati: prave mnogo dobre reklame! Sad gledam ovog što izbacuje svog holesterola iz kola na sred poljane, i svaki put se uneredim od smeha kad je vidim... A najbolje su one Sabe a Mixta. Ubedljivo najbolje. --Јагода испеци па реци 23:35, 1. јун 2012. (CEST)

Nisam ni ja, dok nisam došla ovde... :)--Јагода испеци па реци 01:35, 2. јун 2012. (CEST)

Пиво за тебе!

За Естетику. --Drazetad (разговор) 23:06, 1. јун 2012. (CEST)

declaración de intenciones

Zdravo. Da li možda možeš da mi pomogneš oko prevoda <<declaración de intenciones>>? Radim na članku Santijago de Čile (odeljak Gradovi pobratimi). Nisam najsigurniji pa rekoh da proverim :) Hvala u napred.--MikyM|Write me 00:54, 3. јун 2012. (CEST)

Hvala...

...Komšo, na podršci. --Јагода испеци па реци 11:28, 16. јун 2012. (CEST)

Гласање

Ја сам ту тек од средине 2010, тако да не знам када је садашњи систем гласања уобличен. Претпоставио сам да је у некој раној фази развоја пројекта. Није то толико лош систем, али оставља превелике могућности за злоупотребе. Уопште се не ради о граници од 70% за консензус, него о томе шта се рачуна у тај консензус. Систем је вјероватно тако постављен да би спријечио да једна „танка“ већина константно прегласава једну велику мањину. Кључна грешка је то што није прецизирано да се ту ради о односу аргумената а не гласова. Сада имамо апсурдну ситуацију да су 4 необразложена гласа јача од 6 образложених (на ЧЗБ), или да су два или три необразложена гласа против довољна да неки чланак не буде изабран за сјајан. То је грешка оних који су успоставили такав систем. Временом се код корисника формирало мишљење да они имају неприкосновено право на његово величанство ГЛАС а не на аргумент, тако да се сваки покушај оспоравања неког необразложеног гласа доживљава као узнемиравање и повреда тог неприкосновеног права.--В и к и в и н д 12:18, 16. јун 2012. (CEST)