Вокатив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато ku:Vokatîv |
м r2.7.2) (Робот: додато hy:Կոչական |
||
Ред 36: | Ред 36: | ||
[[gl:Vocativo]] |
[[gl:Vocativo]] |
||
[[hr:Vokativ]] |
[[hr:Vokativ]] |
||
[[hy:Կոչական]] |
|||
[[io:Vokativo]] |
[[io:Vokativo]] |
||
[[is:Ávarpsfall]] |
[[is:Ávarpsfall]] |
Верзија на датум 18. јун 2012. у 16:25
Вокатив је пети падеж у српском језику, једини независан поред номинатива. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја зарезом, а у говору краћом паузом. На пример:
- Ана, врати се.
- Како сте, госпођо?
- Јесен стиже, дуњо моја.
Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:
- човек-човече, предраг-предраже
- стриц-стриче, кнез-кнеже, читалац-читаоче
Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:
- момак-момци,викинг-викинзи.
Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике хеј!, ој итд.
Литература
- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4