Вегетативно размножавање — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
Вегетативно размножавање биљака се заснива на могућности [[Меристемска ткива|меристемских]] ћелија (присутних у[[корен]]у, [[стабло|стаблу]], [[Лист|листовима]]) да се у одговарајућим условима умножавају и диференцирају у трајна ткива и тако затворе озледе на органима или надоместе читаве недостајуће органе. |
Вегетативно размножавање биљака се заснива на могућности [[Меристемска ткива|меристемских]] ћелија (присутних у [[корен]]у, [[стабло|стаблу]], [[Лист|листовима]]) да се у одговарајућим условима умножавају и диференцирају у трајна ткива и тако затворе озледе на органима или надоместе читаве недостајуће органе. |
||
Тако се на пример, око пања оборене [[Секвоја|џиновске секвоје]] из коренова развијају нови надземни изданци. Дивља [[нана]] из сваког чланка откинутог [[Ризом|ризома]], може да развије нову биљку. |
Тако се на пример, око пања оборене [[Секвоја|џиновске секвоје]] из коренова развијају нови надземни изданци. Дивља [[нана]] из сваког чланка откинутог [[Ризом|ризома]], може да развије нову биљку. |
||
Вегетативним размножавањем једне биљке може да настане велика група биљака идентичног генетичком материјала - '''клон''' који се често простире на површинама од више хиљада квадратних метара (травњак, шума) и да буде стар и више хиљада година.<ref>{{cite book |title=Ботаника фармацеутика |author=Радиша Јанчић |location=Београд |year=2008 |id=ISBN 978-86-355-0746-0}}</ref> |
Вегетативним размножавањем једне биљке може да настане велика група биљака идентичног генетичком материјала - '''клон''' који се често простире на површинама од више хиљада квадратних метара (травњак, шума) и да буде стар и више хиљада година.<ref>{{cite book |title=Ботаника фармацеутика |author=Радиша Јанчић |location=Београд |year=2008 |id=ISBN 978-86-355-0746-0}}</ref> |
||
Верзија на датум 29. јун 2012. у 13:51
Вегетативно размножавање (лат. reproductio vegetativa) је тип бесполног, клоналног размножавања биљака, искључиво преко вегетативних органа. У природи се одвија путем деобе или одвајања органа или биљних делова или преко посебних пупољака из којих настају: столони, избојци, бочне луковице кртоле или булбили.[1]
Вегетативно размножавање биљака се заснива на могућности меристемских ћелија (присутних у корену, стаблу, листовима) да се у одговарајућим условима умножавају и диференцирају у трајна ткива и тако затворе озледе на органима или надоместе читаве недостајуће органе.
Тако се на пример, око пања оборене џиновске секвоје из коренова развијају нови надземни изданци. Дивља нана из сваког чланка откинутог ризома, може да развије нову биљку.
Вегетативним размножавањем једне биљке може да настане велика група биљака идентичног генетичком материјала - клон који се често простире на површинама од више хиљада квадратних метара (травњак, шума) и да буде стар и више хиљада година.[2]
Вештачко вегетативно размножавање
У пољопривреди и хортикултури се често користе методе умножавања биљака које се базирају на способности биљака да се вегетативно размножавају. Помоћу резница (одсечака) стабла или листова умножавају се многе врсте дрвећа (врбе, тополе) и украсних биљака а калемљењем се узгајају сорте воћки (јабука, крушка) жељених особина. Многе угрожене биљке и корисне врсте које се тешко гаје умножавају се техникама културе ткива.Наиме, у лабораторијама се ин витро у хранљивом медијуму, од неколико вегетативних ћелија добијају комплетне младе биљке .
Извори
- ^ Радиша Јанчић (2010). Речник ботаничких морфолошких појмова. Београд. ISBN 978-86-7025-507-4.
- ^ Радиша Јанчић (2008). Ботаника фармацеутика. Београд. ISBN 978-86-355-0746-0.